U centru Dečana, danas sa 50.000 Albanaca, do 1999. godine u Manastirskoj ulici, koja vodi prema manastiru Visoki Dečani, a danas u ulici Sami Čekua, u stambenoj zgradi srpstvo brani i čuva, od novembra 2014. godine, jedini Srbin u ovom metohijskom gradiću, povratnik Boško Ćirić (53). Kada su Visoki Dečani završeni 1335. godine,  i dugo posle, ovde, ali  ni u široj okolini nije bilo Albanaca. Danas je sve drugačije. Tužnije!

-Srbi su do 1999. godine živeli u selima Loćani (najveći broj), Ljumbarda, Papraćani, Prilip, Gornji Crnobreg, Dašinovac i još nekim selima kao i samom Dečanu i to 2.321 njih. Odlaskom naše vojske i policije 1999. godine i Srbi su, svi do jednog proterani iz opštine. Ja sam sa pokojnom majkom ostao u manastiru Visoki Dečani, kao i nekoliko drugih porodica. U manastiru Visoki Dečani, sam bio do 22. septembra 1999.godine, kada su nas pozvali rođaci, a Vladika Teodosije, prebacio do Beogradske opštine Barajevo. Niko od Srba, i Crnogoraca, koji nisu poslušali Vladiku Teodosija i igumana Savu, da ih dovedu u manastir Visoki Dečani, a oni  su ostali da čuvaju domove, nije više živ, niti se zna gde su njihovi posmrtni ostaci danas! – priča nam u porti Visokih Dečana jedini povratnik u Dečanima, diplomirani pravnik Boško Ćirić.

-Suočavanje sa strahom

-Nakon sedam meseci boravka kod rođaka – živeli smo u privatnom smeštaju, koji smo plaćali u Beogradu. Pošto nismo mogli da preživimo od majčine penzije, povremeno sam radio, ali se nigde nisam osećao potpuno svojim. Tako smo se 2013. vratili u Gračanicu – nastavlja Boško.

 U novembru 2014. godine Ćirić se  vratio u svoj stan, koji su mu u junu 1999. godine, tri dana posle njegovog odlaska, uzurpirali pripadnici UČK. Kaže da je posle nekoliko dana u pratnji italijanskih vojnika, koji su isterali uzurpatore, uspeo da uđe u stan nakratko i pokupi ono najosnovnije i najdragocenije, poput dokumentacije i slika.

Nakon toga Danski savet za izbeglice renovirao je  stan Ćiriću koji se krajem decembra 2014. godine uslelio u stan.

Jedan Srbin među 50.000 Albanaca je baš veliki izazov za život jedinog srpskog uveta u sredini u kojoj je “ponikao“ UČK!?

Pitamo ga od koga je imao najviše podršku u, bukvalno, poduhvatu da se vrati  u Dečane?

-Od, iskreno – nikoga! Svi su bili protiv. Ali, ja sam redovno sanjao Svetoga kralja!  I, evo me. U mojim Dečanima. U manastiru Visoki Dečani, gde počiva Sveti kralj! To me čini srećnim i ponosnim što sam Srbin!

Boško ima vremena na pretek, pa redovno u osami čita knjige.

-Znate, čitao sam mnogo. Posebno sam – kada sam se odlučio za povratak – čitao oca psihoanalize Sigmunda Frojda, Jakoba Merena… Zaključak, koji sam izveo, glasi : Jedini način da pobediš strah, je da se suočiš sa njime!  Posebno Sveto pismo, i vera u Boga, i Svetog kralja, gde sam kršten. Bez Boga ne možete ništa, a sa Bogom možete sve! Da li se plašim? Neeee! Jer, mi Srbi smo ptice koje umiru pevajući! – postavlja pitanja i odgovara Ćirić.

-Svakodnevno u manastir

Na pitanje da li zna  Ramuša Haradinaja i te vodeće Albance u Dečanima, Ćirić kaže:

-Poznajem ga kao klinca, pa, i kao adolescenta. Sreli smo se par puta kada je dolazio na mitinge u Dečanima. Samo pogledi, koji dovoljno govore i ništa više. Ostale vodeće Albance (političare), znam. Sa nekima imam dobre odnose, a sa nekima – samo zdravo.

Ćirić prima minimalac od Srbije u iznosu od 11.000  dinara i živi veoma  oskudno u 50 kvadrata.

-Normalno odlazim u prodavnice, a imam i odličnu komunikaciju sa Albacima. Sa starim poznanicima razgovaram na srpskom, jer mi je poznato da oni govore srpski jezik. Oni u potpunosti razumeju moje probleme, ali nisu u stanju da promene politički tok stvari, jer ovde još uvek vlada sistem u kojoj nekoliko porodica drži sve pod kontrolom – kaže on.

-Koji je vaš smisao života ako uzmemo u obzir sav besmisao okruženja i poteškoća u kojima ste? U čemu nalazite lepotu života?

-Daaa, to je često pitanje. Ali, ja uživam u molitvi Bogu, odlasku na službu u manastir, obilasku planina, čitanju, izlascima u Gračanicu, Kosovska Mitrovica (Sever), po koji put  Beograd….

Ćirića, kako kaže, posećuju prijatelji iz detinjstva, Albanci, Srbi sa KiM, Srbije, Crne Gore….  oni koji su kosmopolite.

Jedini Mohikanac, samotnjak iz Dečana na kraju poručuje – Država ne treba da dozvoli prekrajanje granica, ili gubitak KiM u zamenu za EU! Još nikada i nigde  se nije desilo da država pokloni deo svoje teritorije i svoj narod nekome.

–Manastir pomogao Albancima

Manastir je učinio sve da niko ne bude gladan tokom rata, sa posebnim osvrtom na Albance, kojima je kao, i nama (odvojio od svojih usta), da niko ne bude gladan. Nakon povlačenja naše vojske – monasi su kombi prevozom išli po Albance (koji su bili u kućama, i stanovima), i sve ih radi sigurnosti – kao, i nas prebacio u manastir Visoki Dečani! Albanci to odlično znaju. Ali delovi ekstremista i dan – danas “kukuriču“ protiv manastira, a oni koji su svedoci istine, jer su boravili u manastiru Visoki Dečani, i znaju pravu istinu – ne smeju da dignu glas protiv laži, i hajke bez osnova!  –  kaže Ćirić.