Svako od nas ima neku svoju životnu priču, koja nosi neki svoj jedinstveni pečat i time je čini posebnom. Neke su srećnije od drugih, tužnije, ali svaka ima svoju jaku poruku iz koje možemo da dobijemo lekciju a još bolje ako uz nju dolazi i jaka motivacija.

Danas želimo da vam predstavimo jednog neverovatnog čoveka, velikog borca u svakom smislu te reči do bukvalnog značenja, on je MMA profesionalni borac, ali pre svega divan otac, pažljiv suprug i čovek ogromnog srca, neverovatne energije i pozitivnog stava, Vik Grujić.  Srbin rođen u Australiji, odrastao je u raznim delovima Melburna, od Zapadne preko Istočne strane grada. Uz dedu je dosta naučio o našim običajima, poštovanju religije i kulture, ali jako interesantva stvar koja nema veze sa srpstvom, jeste Brus Li, idol iz perioda mladosti kojeg je zavoleo uz ujaka. Kao i mnogi iz tog perioda osamdesetih, Vik je rastao uz karate filmove Brus Lia, i tu je počela prva konekcija prema tom sportskom duhu u borilačkom pravcu.  Kada je počeo profesionalno da se bavi borilačkim veštinama, nailazio je na razne prepreke, korupcije, ljude materijalno orjentisane sa nekorektnim stavom prema njemu kao profesionalcu. To je, kako on sam kaže, sastavni deo svakog posla, ali loši ljudi nisu mu zadali toliko težak udarac koliko saznanje o njegovom zdrastvenom stanju i bolest koja mu je preko noći život promenila iz korena.

U novembru 2009. preko noći se promenio život Vika Grujića. Kako je on prošao sve teške faze, uz hemoterapije, novorođenu ćerku, izdaju ljudi koji su mu bili u profesionalnom polju bliski, ko mu je i kako od srba pomogao, uz jedan prijatan razgovor sa njim, saznali smo sve iskrene detalje njegovog života. Emocija je bila prisutna sve vreme, jel pred takvim ljudima se skida kapa i odaje počast.

Na pitanja o profesionalnom bavljenju borilačke veštine, Vik nam je deo definiciju same discipline:

VG: Mnogi ljudi misle da su profesionalni MMA borci agresivni. Da li ja delujem kao nasilnik? (nikako, čak naprotov jako kulturan čovek). Način na koji posmatram ovaj sport, je isti kao i što posmatram život, nikada ne znamo gde i kako će nas život staviti u neku lošu poziciju, ali mi moramo da se potrudimo da izađemo iz toga na što bolji način. Upravo tako doživljavam borbu, protivnikov napad prihvatam kao izazov da na što bolji i brži način se odbranim i izađem iz tog stanja. Disciplina je stub ovog sporta, koju mi prenosimo i na svakodnevni život. Sa 12 godina sam počeo da treniram karate, naravno pod uticajem ideologije mog ujaka za Brus Lia (uz osmeh je dodao Vik), ali kako god bio sam dete koje je umelo da pokaže poštovanje prema starijima, prema svom okruženju. Samokontrola kroz discilinske mere je nešto što sportisti prenesu u svakodnevni život, tako da borba u ringu, i borba sa zdravom ambicijom u životu su dve različite stvari, ali svakako nešto što lično nosim kao svoje karakterne osobine. Kada se borim u ringu, ja ne gledam na to da se ja borim protiv osobe koje je preko puta mene, već da ja postanem bolji u pokretima, formi i svaka borba je novi izazov za mene. I svoje učenike isto to pokušavam da naučim, da se kroz sport motivišu da uvek budu bolji danas nego što su to bili juče. Još kao dete sam naučio da se borim kroz život, rastao sam u gradskim naseljima gde je bilo dosta opasnih ljudi u mom okruženju, tako da taj fokus za opstanak sam razvio kao dete i samo ga nadogradio kroz sport.

Činjenica da je Vik Grujić prvi srbin u istoriji koji je postigao takve rezultate u UFC, je svakako vredno pomena i poštovanja .Dijeta i disciplina su ga dovele do tog počasnog statusa.

VG: Kada je sezona borbi, jako je bitno uvesti disciplinu, a to podrazumeva da pored redovnih treninga, koje obavljam 3 puta dnevno, način ishrane je takođe jako bitan. Tada moram da zaboravim na ćevape i burek. (uz smeh je rekao Vik) Fokus i motivacija su takođe jednako bitni, u zdravom telu zdrav duh, i ne postoji ne moguće za bilo kog čoveka.

Borba van ringa je možda i najbitnije, a to je bora kroz život. U novembru 2009.godine život te je stavio na najveći izazov do sada, a to je suočavanje sa saznanjem da si dobio rak grla. Koliko su ti način života i sportska disciplina koju si konzumirao, pomogli da istraješ u toj najtežoj borbi…borbi za život?

VG: Kada mi je uspotavljena dijagnoza ja sam se zapravo spremao za moju prvu profesionalnu veliku borbu. Bio sam jako posvećen tom cilju i kada mi je dokotor rekao da imam tumor, koji mora da se operiše, zamolio sam ga da to odložimo posle meča. Tako je i bilo, posle upešnog meča, moj život je dobio potpuno drugu dimenziju. Moja žena je tada bila trudna u 9.mesecu i znao sam da ta borba nije samo za mene već da izazov koji mi je život stavio moram da pobedim najviše zbog svoje porodice. Kada nam je doktor rekao da su nalazi biopsije utvrdili da je u pitanju rak i da moraju da odstarne i drugi deo, ono što me je naviše pogodilo jeste strah i tuga koju sam video u očima moje žene. Znao sam da me čeka novi, nepoznat i težak put koji moram da prođem. Nakon obavljene druge operacije, ubrzo nam se rodila ćerka. To mi je dalo neku dodatnu energiju da istrajem.

Vik se prisećao jako teškog perioda posle operacije, kada je imao terapije i radijaciju, a kao stub porodice i sad već otac troje dece, morao je da bude i dalje fokusiran na svoju profesiju koja im je donosila finansijsku bezbednost. Količina entuzijazma koji ovaj čovek ima u sebi, pokazuje činjenica da je u bolnici trenirao.

VG:  Dok sam bio na hemoterapiji i radijaciji osećao sam se jako loše, bila mi je muka, nisam imao energiju…ali ni u jednom momentu nisam izgubio pozitivan stav niti sam dozvolio sebi negativne misli. U januaru 2010. sam krenuo sa terapijom i pričao sa svojim trenerom da već od marta zakaže neke borbe. Pošto sam morao da budem u bolnici nakon velikih radijacija, bio sam radioaktivan i nikako nisam ni smeo a još manje želeo da budem blizu dece, iskoristio sam taj period da treniram. Bio sam u jednom sobi zatvoren sam, davali su mi hranu ispod vrata, moj motiv je bio jasan i dao sam 100% sebe da istrajem u treningu. Naravno da moj sportski način života i disciplina koje sam imao pre operacija i terapija, su mi dosta pomogli da se oporavim brzo i povratim energiju.

Povratak u ring nije bio prijatan, Vik se susreo sa neprijatnom čenjenicom koju smo mi definisali kao *sukob interesa*. Trener je bio više posvećen drugom članu. Kao da borba za život nije bila dovoljan udarac, još jedan u nizu dolazi od trenera, od ljudi sa kojima je gradio profesionalni uspeh.  Ali ovaj pozitivan čovek i to asporbuje sa zdravim stavom i nastavlja da gradi svoju profesionalnu karijeru sam. Skoro 6 godina je sam na tom putu, uspona i padova, ali kako on kaže njegov pravac je uvek napred i samo pozitivno. Svake godine Vik pravi spisak stvari koje treba, želi i mora da uradi, naravno za mnoge od njih finansije su bitan faktor. Nakon nekoliko neprijatnih iskustava sa ljudima koji su gledali lični interes pre onog ljudskog, sasvim slučajan susret u teretani sa Radetom Vujićem, našim uspešnim poslovnim čovekom, Vik je ponovo dobio nadu da želje sa spiska je ipak moguće ostvariti.

VG: Ne postoje reči kojima bi mogao da se dovoljno zahvalim Radetu. Posle slučajnog upoznavanja u teretani, on je saznao moju životnu/profesionalnu priči i sam se ponudio da mi pomogne finasijski i tako mi omogući da sledim svoje snove. Čovek koji nije tražio ništa za uzvrat već je od srca dao zajedno sa svojim prijateljima. Definitivno mi je vratio veru da još uvek ima dobrih ljudi, a posebno mi je drago što su to ljudi iz moje srpske zajednice. Neko sam ko takođe jako često učestvujem u humantiranim aktivnistima.

Vik Grujić je želeo da podeli svoju životnu priču sa čitaocima Srpskog Glasa, da se zahvali srpskoj zajednici na podršci uz iskrenu želju da će njegov motivacioni stav možda pomoći nekome ukoliko se nalazi na teškoj životnoj prekrenici punoj novih ali ne tako lakih izazova. Njegova poruka glasi:

VG: Pozitivan stav je jako bitan za svakog čoveka. U bilo koju situaciju da vas život stavi budite uvek sveni da je to sam jedan izazov u nizu koji treba da savladate ali nikako da se predate bez borbe. Svaki dan je nova šansa da budemo još bolji nego što smo to bili dan pre. Uvek postavljajte sebi zdrave ciljeve koji će vas motivisati da napredujete u tom procesu postajanja bolje osobe. Fokus na pozitivno i uvek samo gledajte napred,jel tamo je pravac kuda svi idemo. Prošlost ne možemo da menjamo, ali danas možemo da promenimo ono što nam sutra donosi nešto kvalitenije za život.