Broj obolelih od autizma u poslednjih 30 godina uvećan je za čak 20 puta. Zbog enormnog rasta broja obolelih, postavljalo se pitanje šta je uzrok ogromnog rasta broja dece koja se rađaju sa ovim oboljenjem. Međutim, studija koja je uključila više od 1,200 dece u Zapadnoj Australiji a koja su obolele od autizma koji obuhvata više vrsta poremećaja u ponašanju, pokazala je da da ne postoji dokaz da se više dece rađa sa autizmom nego ranije.
Profesor Endrju Vajthaus, direktor za istraživanje autizma u institutu „Perth Telethon Kids“, izjavio je da je došlo do pomaka u kliničkom dijagnostifikovanju autizma kod dece sa manje ozbiljnim simptomima u ponašanju. On je takođe istakao da su druga istraživanja pokazala da su ova deca ranije dobijala druge vrste dijagnoza kao što su npr. poremećaji u govoru, ili uopšte nisu dobijala nikakve dijagnoze. On je istakao da se promenio način razumevanja autizma jer sada više vrsta ponašanja ispunjava kriterijume za dijagnozu.
„Ranije se smatralo da je autizam bolest sa ozbiljnim intelektualnim poremećajima. Danas je pogrešno smatrati da deca koja imaju blage simptome nemaju autizam.“, rekao je g. Vajthaus. Rezultati istraživanja su objavljeni u ponedeljak u časopisu “Autism Research” a oslanjaju se na 1,252 dijagnoze autizma kod dece između 2000.-2006. godine u kojima je primećen najveći porast autizma u svetu.
