Успавана лепота Метохије

Извор Белог Дрима

Лепоте најјачег извора на КиМ, Белог Дрима и Радавачке пећине  надомак Пећи и подно Проклетија

Извор има проток од пет кубних метара у секунди. – Пећина Радавац истражена тек 200 метара, са консантном температуром унутра од 9 степени Целзијусових. – Каде у пећини очаравају

 

       На 65 километру пута  Косовска Митровица – Рудник – Пећ, код села Витоморица испред Пећи, скреће пут десно према Кули, планинском превоју  на Мокрој Гори и даље према Рожајима у Црној Гори. А на том путу, осам километра од Витомирице, само километар  лево скреће пут за  за велики извор Белог Дрима и Радавачку пећину, само сто метара од извора.

Рај на земљи
Рај на земљи

Чини се да је испод горостасних, моћних Проклетија , још моћније врело , најачи извор на КиМ, Белог Дрима које куља из подножја планине, нa  580 метара надморске висине, и који се стропоштава белим, хучним слаповима низ огољено камено корито. Истина, врело је смештено у великој дубодолини бујних шума  до којег се стиже прилазом који је још Србија седамдесетих година прошлог века урадила. Тамо где почиње стропштавање воде и где почиње  највећи водопад, висине 25 метара,  урађен је мостић којим се долази  на другу  камениту страну водопада  и даље до  Радавачке пећине.

Чувене каде у Радавачкој  пећини
Чувене каде у Радавачкој пећини

 

Извор Белог Дрима, а име је добио баш због сталне белине водопада , пећина у Радавцу ( име по селу Радавац у близини) и водопади још 1983 године  стављени су под заштиту као природни споменици и заштићене зоне Србије. Ово заштићено подручје недирнуте природе обухвата површину од  89,94 хектара. Извор Белог Дрима, са протоком воде  више од  5 метара кубних у секунди, односно 300 кубних метара воде у минути, убедљиво је најјачи извор на Косову и Метохији. Бели Дрим тече средиштем Метохије и дуг је 175 километара. Улива се у вештачку акумулацију Врбничког језера  крај Призрена.

Улаз у  Радавачку пећину
Улаз у Радавачку пећину

Радавачка пећина је укопана у стенама које формирају врх Русолије на Проклетијама од  2.381 метра надморске висине. Пећина још није довољно истражена  а говори се да се кроз њу може доћи на другу, западну страну Проклетија. Легенда каже да је неки пас  прошао тако кроз пећину ушавши на српској, источној страни, а изашавши на западној, албанској страни каменитих Проклетија.

У пећини је константна температура од 9 степени Целзијусових, нема много, али виде се сталактити и сталагмити. Најинтересантији део у пећинини су такозване каде, или каскаде у којима има повремено воде. Стаза која води кроз пећину ограђена је металном оградом а провалије и мрачни тунели на све стране  дочаравају  изузетност пећине у чистом камену који је природа ко зна кад обликовала, окаменила !

[images_grid auto_slide=“no“ auto_duration=“1″ cols=“three“ lightbox=“yes“ source=“media: 7868,7867,7866,7865,7864,7863,7862,7861,7860″][/images_grid]

 

За посетиоце пећина је  приступачна тек око 200 метара, довољно да се се виде лепоте давно извајане природе земље у унутрашњости.

Иначе, на Косову и Метохији је  97 заштићених природних зона, има један национални парк, Шар планина,  и 11 природних резервата. На простору КиМ расте и око 1.800 врста биљака а има чак 250 врста кичмењака.

 

Текст и фото : Зоран Влашковић

Објавите ваш текст на нашим страницама. Пишите нам на info@srpskiglas.com.au
КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.