Колумне

Нема дана да не прочитамо нешто око уједињења растављених пре 960 година. Истина, ретко су се они који су се раздвојили, поготово толико векова, помирили и ујединили. Православни народи, вековима тлачени, убијани и понижавани од католика, питају се, коме је пало на памет да се католици и православни уједине, односно да православни нестану, а да им врховни поглавар буде римски папа.
Нисам се надао новој шанси да живим у иностранству. Сувише пута сам покушао и увек је испало лоше. Прво сам 1992. отишао у Данску да тамо завршим 4. годину средње школе. Непуне 2 недеље по приспећу, нас троје клинаца је депортовано назад кући. Разлог - одлука Владе Краљевине Данске о протеривању, донета на основу резолуције 767 Савета безбедности УН, којом су наметнуте санкције Југославији. Као да све то нису знали када су нас пустили у земљу, подлаци.
Дворишта у Србији изгледају катастрофално. У многим случајевима као да нико не живи у њима. Испред дворишта такозвани „натуре стрип“ је још гори, то се никад не уређује нити дотерује. Изговор: „Што ја да сређујем државну земљу“. Расте коров, коприве и трава до колена или појаса.
Најлакше је писати о глупостима, јер идеје никад неће зафалити, нарочито у Србији. Не памтим када сам прочитао нешто лепо у новинама, него су осуде или мегаломански пројекти најважнији на страницама дневних листова. Од тих пројеката, ма колико деловали лепо, обично ништа не буде, па се у наш ментални код укоренила антихришћанска карактерна црта - да судимо, односно да свако буде судија.
Ма нема шансе да би такве развоје догађаја,радње и заплете као што се дешавају у Србији,сконтали и најмаштовитији сценаристи мексичких и шпанских сапуница.
Васко Вукоје, адвокат, Аделајд Можете ли да се сетите с којим сте српским политичарем задовољни, за кога бисте могли да кажете да је заслужио поверење...
Многе ствари су се изменили у Србији од мог детињства до данас. То је баш велики распон, мало више од пола века. Исто тако, многе ствари су и остале. Сећам се како ми је мајка говорила: „Сине немој да идеш бос прехладићеш се.“ И данас ми то исто кажу, не само тетке и тече, већ и млађи рођаци. И кад је темпратура 35 степени у хладу, они ми препоручују да обујем бар чарапе
Први септембар 1987. године и први час у учионици чувене Земунске гимназије. Прва постава, страшна екипа старијих професора од Цујкета, Гркинића, Грабовке, Грозде, Бурцовке, Јогија, Фекија, Локнерке до Галкине, Хајманке, Владе Марковића, Винцеа, легендарног Раше.
Недавно сам поново посетио Русију. За разлику од претходног пута, нисам изгубио пасош, нити наишао на било какав вид проблема, па је моје задржавање...
Пише: Срђан Смиљанић, Канбера Било је то на Малти, 02.12.1989., када се фактички завршио хладни рат. Након што је без сувишног преговарања потписао све што му...

Најновије

ТВ ОРДИНАЦИЈА

ЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ ЗАЈЕДНО!

Претплатите се на штампано издање јединих новина на ћирилици у Аустралији.



можете се пријавити и на наше електронске вести.

Ваша електронска адреса је сигурна са нама.
X