Српска заједница Сиднеја на веома свечан начин је прославила Дан државности Републике Србије.

Прошле недеље у ресторану “Доксајд“ у Дарлинг Харбору у присуству многобројних званица из политичког и друштвеног живота Аустралије, одржан је банкет поводом 15. фебруара, државног празника Србије. Присутнима се између осталих обратио министар за имиграцију у Влади Аустралије Алекс Хок, а инспиративне говоре одржали су отправница послова амбасаде Србије Ивана Исидоровић и епископ аустралијско-новозеландски Силуан.

SOYA је као организатор традиционалног Српског фестивала у Дарлинг Харбору недавно била приморана да због актуелне ситуације с пандемијом и рестриктивним мерама, откаже овогодишње издање Фестивала, које је требало бити 9. по реду. Међутим, српска омладина није желела да година прође без обележавања српске културе и традиције у центру Сиднеја. Стога је и донета одлука да уместо Фестивала буде уприличен свечани банкет поводом 15. фебруара, Дана државности и празника Сретење.

Интонирањем државних химни Аустралије и Србије, у недељу увече је у свечаној сали „Доксајд“ у сиднејском Дарлинг Харбору отворен банкет поводом Дана државности Републике Србије. Химну је певала Анђела Малбаша уз пратњу виолинисткиње Наталије Лукић.

Велики број званица

Свечаности су присуствовале многобројне званице из политичког и друштвеног живота Аустралије, као и представници српске заједнице, на челу са епископом аустралијско-новозеландским Силуаном. Велики број званица на свој је начин представио значај српске заједнице у Аустралији. Џон Јеремић, благајник SOYA, у свом обраћању је поздравио присутне раднике из медицинске индустрије и одао им посебну захвалност на великом труду за протеклих 12 месеци. Он је подсетио на 2012. годину и на прво одржавање Фестивала, те да је ово фебруарско лето 2021. прва година да Фестивал није одржан. Октобарски пораст вируса у НЈВ је био пресудан и спречио је да се Фестивал на крају ипак не одржи.

Он се захвалио SOYA, свештенству и епископу Силуану на подршци свих ових година. Благајник омладинске организације такође се осврнуо на новоотворени Колеџ Св. Саве, који даје шансу новим нараштајима да одрастају у православном духу и да ту кроз колеџ стварамо нове лидере. Он се захвалио свим државницима и званицама који су протеклих година посетили Фестивал.

Ивана Исидоровић, отправница послова Амбасаде Србије у Канбери, је имала посебно занимљиво излагање. Она је истакла да су Срби уједињени где год живе. Ивана је истакла да је наша дужност да деца у дијаспори одрже везу са отаџбином. Отправница је поделила и честу анегдоту са којом су Срби суочени када треба да објасне одакле долазе. Како је она рекла, многи странци помешају Србију са Сибиром. Наши људи обично у том случају помену бившу Југославију, а остали помену нашег Новака Ђоковића, који је уистину наш велики амбасадор. Како је Ивана нагласила и замолила да не буде погрешно схваћена: “Иако Новак заиста јесте Србија, Србија није само Ђоковић. Србија, је и Свети Сава, Вук Караџић, Пупин, Тесла, Цвијић, Путник, Црњански и Андрић и Мишић… И Жича, Дечани, Грачаница, Морава, Ибар, Златибор и Тара.“ Она је даље наставила: “Србија је славски колач, жито и свећа, опанак, шајкача и јелек, фрула и хармоника, Немањићи и двоглави орао, коло и песма, и тробојка. Све то је Србија, слободна и независна за све нас, свеједно како далеко живимо од ње, она остаје са нама све док је носимо у нашим срцима.“

Новоовименовани министар за имиграцију Алекс Хок осврнуо са на јединство коју сви ми у мултикултурној Аустралији уживамо. Он је констатовао да је пандемија додатно поделила и економски нарушила стање у Америци, као и у неким државама у Европи, док у истом том период Аустралија је остала јака, уједињена и стабилна.

Пол Линч, државни посланик за округ Ливерпул, који је био на сваком Српском фестивал од његовог зачећа, у свом излагању је рекао да сам Фестивал као и гала вече су јединствене прилике да српска заједница прослави своју културу. А то је и аустралијска ствар и аустралијски начин прославе, јер то представља модерну Аустралију – прослава многобројних култура које сачињавају нашу државу.

Изасланик Премијерке Гладис Бериџиклијан, Питер Сидгривс, је нагласио дубоку везу између Србије и Аустралије, као и сам Дан АНЗАК-а када већ дуги низ година узајамно марширају представници српске и аустралијске армије, које су биле на истој страни у светским ратовима. Он је такође нагласио да кроз своје 44 цркве широм Аустралије Српска црква има велику улогу у аустралијском друштву. Српска црква постоји у свакој држави и територији и она је кроз многобројне донације континуирано помагала. Најновији пример је помоћ српске заједнице током прошлогодишњих пожара.

Епископ аустралијско-новозеландски Силуан је нагласио да је устанак 1804. био пламен који је запалио целу нацију ка крајњем циљу, ослобођењу и стварању државе. Он је подсетио на недавно отварање Колеџа Св. Саве, који ће на један холистички начин пружити шансу нашој деци да се образују и остваре спону са својим коренима.

Специјални гости

Г. Силуан, Епископ аустралијско-новозеландски

Џон Јеремић, благајник SOYA

Ивана Исидоровић, отправница послова Амбасаде Србије у Канбери

Алекс Хок, министар за имиграцију

Роберт Кок, посланик града Сиднеја

Пол Линч, државни посланик за округ Ливерпул

Питер Сидгривс, изасланик премијерке Гладис Бериџиклијан

Зорица Зиројевић, прва саветница у амбасади БИХ

Алекс Глумац, представник Криса Хејза, федералног посланика за округ Фаулер

Сретење од великог значаја за Србију

Алекс Глумац се обратио присутнима у име Криса Хејза, федералног члана парламента из лабуристичке партије. Млади члан српске заједнице је напоменуо да је Крис дугогодишњи пријатељ Срба у Аустралији и он цени и поштује нашу заједницу, јер је она веома успешна и великодушна и знала је више пута да пружи помоћ угроженима за време кризе (нпр. поплаве 2014. и пожари 2019.). Осим њених добрих дела, српска заједница је била веома утицајна на развој модерне Аустралије и учинила много за Аустралију.

Глумац је подсетио све присутне, да пре 200 година Србија није имала своју државу јер је тада била под турским зулумом, и то скоро 5 векова. Ново поглавље је покренуто у Орашцу 15. фебруара 1804. када је Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе, оснивач династије Карађорђевић, започео први српски устанак. То је био почетак српске револуције која је трајала више од 60 година.

Глумац је закључио да је Сретење Господње као празник значајан у српској историји јер је на исти дан 1835. године објављен први српски устав, звани Сретењски Устав, који је у то време био један од најсавременијих устава у свету.

С.Г.