Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
[dropcap font=“0″]С[/dropcap]едам дана је изгледа мало да би се у једном новинском тексту описало све оно што се у међувремену догодило у Србији. Утисци о посети Путина још нису стављени ван пажње јавности, а у Србију стижу многи други, од вољених и поштованих, до оних који никада, ама баш никада, не би требали да кроче на милиметар српске земље. Верујем да ће већина текстова бити исписана о посети Раме и повратку Шешеља. Па том изазову ни ја не могу да одолим.
Док смо се некако подсетили да су нас Французи некада волели, а да нас Румуни воле, мимо воље народа, стигао је и нежељени гост, албански премијер Еди Рама. Нешто мислим, кад 68 година ниједан Албанац није долазио у посету Београду, каква је корист од доласка човека који је симбол мржње према Србима, који је недавно славио невиђену провокацију на фудбалској утакмици и који је на крају крајева, премијер најзаосталије, најназадније и најпримитивније државе у Европи, која каска далеко чак и иза осиромашених балканских држава. Наравно да је јасно да односи Србије и околних држава морају бити подигнути на виши ниво или да то простије напишем, наравно да марионетска власт у Београду, по налогу Брисела и Америке, поготово после Путинове посете, мора да прима и госте попут Раме и „да мора да поправи односе с Албанијом“. Како да поправи кад ти односи и не постоје?
Колико је зла нанела Албанија у протеклих 68 година, посебно последњих двадесетак, кад су шиптарски терористи не само војно и политички подржавани из Албаније, него кад је Албанија организовала убиства и мучења Срба, чији су органи продавани широм света.
Рама је искористио прилику и неочекивано, после фудбала, још једном задао Србији и свима нама, тежак ударац. Он себе није понизио, јер људи као он не знају за ту људску особину, али јесте испровицирао и понизио Србе, а то му је и био циљ, а задатак је добио од западних ментора. Добро, Вучић је интелегентно реаговао, али победу је ипак однео српски непријатељ Рама. Зашто?
Зато јер је он био у праву, а не Вучић. Зна Рама да је Косово исти тај Вучић бриселским споразумом поклонио Шиптарима, зна албански премијер да Косово није Србија и да он у сваком тренутку може у Призрен, Пећ или Урошевац, а да премијер Србије не може. Нити је Рама храбар а нити је глуп, једноставно, говори оно што мора да каже по налогу властодаваца и ту је исти као Вучић, али њихови интереси и оно што је најстрашније, ситуација на терену, нису исти. Захваљујући и овој влади и Александру Вучићу, света српска земља није више српска, и то обојица знају, а албански премијер користи у тренутку кад је то најболније за Србију.
Видећемо, ако до узвратне посете српског премијера дође, хоће ли он имати храбрости да у Тирани каже оно што је рекао одговарајући албанском провокатору. Али пре тога пуно ће се ствари на немирном Балкану десити. Ја немам нимало сумње по том питању.
Гламурозно је ових дана прослављена годишњица пада берлинског зида и уједињења Немачке. Верујем да Немци имају разлога да славе, а други? Колико је тај „историјски догађај“ допринео бољем животу грађана бившег источног блока и већој безбедности Европе?
Колико је хашки трибунал допринео помирењу међу народима бивше Југославије и колико је ратних злочинаца осудио за најтежа кривична дела, посебно против Срба? О томе се могу написати књиге, али се истина може сажети у једној просто проширеној реченици. Опет немам дилеме, најбоље су прошле судије и остали запослени у тој политичкој а не правној институцији. њихова су месечна примања незамислива обичном смртнику. И сада, када је јасно да су Шешеља пустили, да не умре у ћелији, да ли ће икада одговарати за неправду према том човеку, ма ко шта о њему мислио? Јесу ли према најстаријем хашком узнику, „историјски догађаји из 1989.“ и рушење берлинског зида донели праведно суђење и правду? Јесу на исти начин како су Стаљинова или Хитлерова суђења била праведна и поштена?
Ни после дванаест година тамнице и десетине хиљада сати и страница у судском спису, ја нисам начисто и не знам, за која су кривична дела оптужили и судили др Војислава Шешеља? Нећу да верујем за вербални деликт! Ако је тако, можда би мању затворску казну без пресуде добио у Северној Кореји? Или у Хагу, кад је о Србима реч, још нису чули да је срушен берлински зид?
Током недеље из Србије је стигла и фантастчна вест, у мору лоших, неоправдано запостављена. На кошаркашкој утакмици кошаркаша „Звезде“ и грчког „Олимпиакоса“, заједно се славило и певало, клицало и веселило, православљу и више него братској вези Срба и Грка. Нека види Европа, па и свет, како се воле два стара, братска, православна народа, славне историје и заједничких традиција, идеја и интереса. Ниједна политика и ниједна политичка власт не могу зауставити љубав међу народима који се воле. На кошаркашкој утакмици нико није питао за резултат. А то је оно што нашим непријатељима смета. Кад нас има пуно који кличемо, Србија, земља најдража.
