[dropcap font=“0″]Т[/dropcap]ешко је писати о људима. Има их свакаквих. Међутим, када је створена демократија, као систем, наметнула се владавина већине, па се кроз историју, углавном гледало како већина жели и размишља, што је можда деловало праведно, или бар најправичније. Када је мањина схватила да је мач у руци већине, често се одлучивала или за приклањање већини, или за претварање већине у мањину, односно мањине у већину. Неки су то радили новцем, неки ратом, неки убеђивањем.
Убеђивање је најтеже пролазило, па су многи ратовањем убијали већину, или је застрашивали својом моћи и тако привидно стварали стање идеалног система и друштвеног поретка. Отуда борбе, револуције, ратови…
Ипак, у свим овим борбама постојала је нека част, борба за своје мишљење, за идеал, макар он представљао само слободу или визију неког бољег и друштвеног система. Жртве су биле велике, давали су се животи, породице, одрицања од свега, али се борило. На жалост, често се дешавало да победе они најгори, само најбескруполознији, не својим могућностима, не својом вољом, него поткупљивањем других.
Зашто све ово пишем?
Зато што је Србија данас типичан пример одсуства борбе за опште добро, за идално друштво, за нешто боље… Мали број људи је спреман да се бори за своје идеале, за своје мишљење, осим уколико није за његову личну добробит. Постали смо нација егоиста и егоцентрика. Свако од нас мисли да је најбољи писац, најбољи адвокат, најбољи возач… Ни у томе није толико проблем, него што сви други мисле да су остали не само лошији од њих, него да немају појма. За своје неуспехе окривљујемо систем, друштво у коме живимо, народ, претке, децу, међутим када треба да се изборимо да се тако нешто промени, нико неће, или ће кренути па ће се зауставити. Зашто? Зато што ће бити лепо поткупљен од стране оног против кога би требало да се бори.
Полицајац ће од пијаног возача узети 2000 динара и постаће саучесник у уништавању тзв. саобраћајне културе у Србији, која иначе не постоји. Судија ће да пресуди мање, или неће уопште, уколико се пронађе начин, министар ће да прогледа кроз прсте, опозиција ће да подржи закон који ће њих да покопа, само зарад неколико управних одбора или новца којим се обилато подмазују опозициони лидери, још из времена Милошевића. Зато данас имамо људе који су обесправљени, међутим своја права су продали другоме.
Имамо и силоватеље повратнике, који поново силују. Неки су лежали само две године. Већ годинама се говори о закону којим ће се вишеструки повратници ограничити или кастрирати, наравно хемијским путем, међутим ништа од тога.
Пре неколико година, када сам радио у кабинету покојног Владана Батића, започели смо са медијском акцијом, како би се донео закон о хемијској кастрацији педофила и вишеструких силоватеља. Пошто сам био учесник медијског промовисања закона и писао саопштења поводом тога, могу рећи да је целокупна јавност била заинтересована за увођење закона. Страница на Фејсбуку бројала је неколико хиљада људи, који су аргументовано позивали на излазак на улице, зарад подршке закону. Нико није био против. Међутим, када је дошао тренутак да се можда изађе на улицу и у виду протеста се упути захтев скупштини и подршка, нико од неколико хиљада људи није устао из своје фотеље, већ су сматрали да се једним виртуелним лајком могу остварити сва права. Та права, за која су се они борили, никада нису остварена, не само када је у питању овај закон, него и многи други. Због тога, данас имамо већи број самоубистава, силовања, убистава… И медији поново најављују доношење закона, борбу против корупције и криминала, хапшења великих и крупних зверки…
А све стоји у месту.
Зашто? Зато што нико нема храбрости да се бори за своја права, или ако има, неко из његовог чопора бораца ће се продати зарад само својег, личног права, које би иначе заувек добио само да остане део екипе која ће се изборити за њих. И све је више таквих, све је мање правих бораца, све је постало куповина и продаја и свака вредност се гледа у новцу. Тужно је гледати људе како у току једног дана неколико пута промене мишљење, а још тужније је гледати како их хиљаде људи и даље подржава и брани.
Лако се продајемо.

www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk