• На радост свих везаних за Српски социјални сервис, у једном од највећих паркова града обележен је државни празник
• После молитве „Оче наш“ интониране аустралијска и српска химна
• Дружењем за пример одано признање активним члановима организације, а минутом ћутања одана почаст преминулим члановима и пријатељима

Како показати најближем окружењу, својим клијентима, волонтерима, пријатељима и добронамернима да нису заборављени? Kако у окружењу које као да почиње више да личи на неуморну фабрику за стварање нових и опаснијих проблема неголи на складну заједницу различитих људи који у тим различитостима виде богатство, пронаћи снаге и памети за ново зближавање и наставити давно утабаним стазама? Напокон, како на дан једног од највећег државног празника који би требао да представља инспирацију за младе генерације, а тренутак радости у заједништву за старије, а претворио се у контроверзу коју староседеоци, наследници оних који су успели да преживе један од геноцида у органиизацији и изведби Британске империје виде као сећање на дан њихове пропасти и окупације, помирити наизглед непомирљиво и у нимало пријатним општим околностима дати макар скромни допринос суживоту о овој лепој и можда још увек просперитетној земљи? Како својом иницијативом помоћи члановима српске заједнице и њиховим пријатељима да истовремено проведу лепе тренутке у пријатном друштву али и добију бар неки од одговора на претходно постављена а нимало умирујућа питања, изазови су пред којима се налази свака организација, а на које је екипа СРПСКОГ СОЦИЈАЛНОГ СЕРВИСА И САРАДЊЕ са канцеларијама у Сент Албансу и Данденонгу, понудила решење макар у оквиру својих скромних могућности, не по први пут, обележавањем Дана Аустралије.

На сам дан празника, 26. јануара ове године, организација на чијем је челу од њеног оснивања г. Милан ПУАЛИЋ, припремила је пикник у Бримбенк парку, у западном делу Мелбурна, са задовољством сведочећи колико је људи позив прихватило не само због одличне хране и пића, српске музике и гостопримства, већ надасве због поверења које је ова српска кућа успела да створи у заједници.

“Дан Аустралије се може схватити као дан жалости или дан прославе. Многи од вас су у  Аустралију стигли у последњих шездесет и више година из разних разлога, било економских или као избеглице. Изградили сте дом у овој земљи, радили сте и подигли своје породице овде, и формирали заједницу. Заслужили сте јавно признање у свести да је ваша историја део историје Аустралије.” – нагласила је у обраћању на српском језику окупљенима Александра Јовић, помоћник директора СРПСКОГ СОЦИЈАЛНОГ СЕРВИСА И САРАДЊЕ (SSSS Inc.).

Претходно је директор организације, господин Милан Пуалић на српском поздравио све присутне и заједно са једном од својих сарадница, Милом Хржењак која је на енглеском, одабраним речима изразили захвалност држави у којој живимо. Одржана је молитва „Оче наш“, а  минутом  ћутања одана почаст преминулим клијентима, волонтерима, радницима и пријатељима. Минут ћутања је пратила аустралијска, а потом и српска химна.

У наставку службеног дела програма говориле су Кристина Ђукић и већ поменута  Александра Јовић, описавши кратку историју Дана Аустралије на енглеском, а затим и на српском језику.

Господин Милан Пуалић је подсетио све присутне да организација последњих десет и више година обележава Дан Аустралије у Бримбанк парку. Захвалио се на подршци и поверењу, које већ дуги низ година пружају чланови ове организације, као и свим волонтерима: Верици Марковић, Ради Ивковић, Беби Грбић, Милици Пантовић, Весни Бабић, Борки Стојановић, Радовану Пајићу, Јожи Борсосу, Милету Мајкићу, Томиславу Антонићу, Арпаду Ковацсу и Бранку Јовићу. Сви они су својим трудом допринели да овај дан буде посебан за све . Захвалност је упућена и онима који су својим донацијама дали допринос овој организацији, а то су Сам Кајрус, Милан Пуалић, Александра Јовић, Мила Хржењак, Рада Ивковић, Беба Грбић, Горан Митић, Милан Марчетић-Мићо Личанин и Берко Димитријевић.

Представници СРПСКОГ СОЦИЈАЛНОГ СЕРВИСА И САРАДЊЕ побринули су се да све протекне у најбољем реду, што се на радост више од стотину окупљених и догодило. Њихове жеље упућене пријатељима и активним члановима организације да на најбољи начин искористе леп дан у Бримбенк парку и уживају у дружењу са пријатељима и другим члановима наше заједнице, очито су биле дочекане са одушевљењем јер је дружење било испуњено оном врстом разговора која је прави лек за душу, сећањима на лепе тренутке из прошлости и успомене које су се током протеклих деценија нанизале у овој земљи.

На крају, окупљенима је преостало само да са нестрпљењем чекају нови позив и ново дружење јер је очито да организација којој је на челу Милан Пуалић све своје активности не заснива искључиво на професионалној одговорности већ искреним осећањима и људској бризи за оне којима је њихова помоћ потребна.

С. Г.