Концерт оркестра “Ања и Златна“ одржан je пред мелбурнском публиком у среду 10. марта у 20.30 часова у “Athenaeum’’ театру, а био је доступан и широј публици која је уживо пратила његову дигиталну верзију из приватности властитих домова. Публика је могла чути многе традиционалне песме са Балкана и шире југоисточне Европе, попут “Валцер број два“ и “Циганка сам мала“. Оркестар, на челу са музичком директорком и вокалом, Александром Ањом Акер, сачињен је од изврсних музичара који традиционалне песме које представљају публици изводе на себи својствен и врло упечатљив начин, померајући границе жанрова и комбинујући жанрове, тако да вас музички транспортују кроз време од барокног доба, преко савремене историје, до данашњег доба. Доналд Николсон је виртуоз који комбинујући чембало и синтисајзер врло вешто спаја жанрове у једну свежу целину производећи сасвим нови облик музичког израза. Рајан Вилијамс, који нам је освојио срца својом вештом изведбом мелодија на традиционалној српској фрулици, одушевљава публику користећи читав асортиман дувачких инструмената, међу којима је и импозантни дувачки бас инструмент који додаје још један аспект дубине коју и Ендрју Танер (контрабас и усна харфа) тако вешто истражује, a у неким тренуцима и контрабас мелодијом поведе цео оркестар у нову песму. Тим Николски (водећа гитара) доноси у изведбу потпуно модеран звук и кроз различите жанрове води слушаоце кроз широк спектар динамике. Током овог концерта је засвирао и традиционалну прима балалајку коју је његов деда спасао у јеку Другог светског рата. Тим је рекао да је тај инструмент одабран када си од свега што имаш могао да спасеш само оно што се може понети у рукама, и да је донео срећу и радост многим људима кроз многе године. Нама је свакако донео поетско надахнуће када је из својeг музичког кофера сачињеног од старих немачких новина освануо очуван на бини ове земље са друге стране света. Кирсти Морфет, која уз Ању пева вокале кристално чистом бојом гласа и на језицима које не говори, заиста задивљава својом способношћу. Ања нам увек доноси нешто што нисмо дуго чули или нешто што је императивно да буде представљено аустралијској публици. Тако нас је избором нумера подсетила на “Сви ви што маштате о срећи” из филма “Маратонци трче последњи круг” и “На морскоме плавом жалу” из филма “Сећаш ли се Доли Бел”. Жељно чекамо са чим ће нас изненадити током следећег концерта, јер концерти оркестра “Ања и Златна” су заиста нешто што се треба погледати и послушати.
Текст и фото: Аља Катановић
