Претпостављамо да је наша заједница у Мелбурну већ упозната са талентом наше драге Александре Ање Ацкер, која се публици представља традиционалним мелодијама са својим музичким саставом познатим под именом Ања и Златна.
У срцу Мелбурна, препуна сала Melbourne Recital Centre-а, била је испуњена дивном музиком са фантастично изабраним репертоаром, и баш као и прошли пут, уметници су испунили очекивања посетилаца.
Једночасовно уживање се није огледало само у прелепој музици коју су нам приредили ови талентовани музичари, кроз свирање и певање, било је то и упознавање, мини едуковање са песмама које су нам извели, као и са инструментима на којима су свирали. Оно што је свакако посебно за овај музички састав, и тиме га чини, по нашем мишљењу, додатно привлачним за посећивање њихових концерата, јесте оригиналан приступ интерпретацији музике, спајањем праксе из 17.века и народних импровизацијских језика, кроз очување мелодије. Да би наши читаоци боље разумели ову феноменалну музику, најбоља препорука је да посете следећи њихов концерт, а у међувремену посетите њихову интернет страницу на којој можете сазнати више о самој групи и оно најбитније, уживати у музици коју они стварају.
Емоција која се прожимала у ваздуху, додатно је уздрмала наша срца када је флаутиста групе Michael O’Connor одсвирао соло уз бугарску традиционалну песму Руфинка болна легнала, и тиме одао почаст својој покојној мајци. Енергија која је владала мешала нам је емоције и избијала на површину коже, кроз сузе и осећај најежености.
Поред наше дивне и драге Ање, групу чине талентована певачица Kirsty Morphett, контрабасиста и човек који је публици представио балалајку Tim Nicholson, флаутиста Michael O’Connor, чембалистаDonald Nicolson,a Ryan Williams је свирао рекордер.
Након завршеног концерта публика је имала прилику да се дружи са члановима групе у фоајеу Melbourne Recital Centre-a. Наша Ања је била посебно мотивисана ове вечери, јер је у публици био јако битан гост за њу, а то је њена мајка која је дошла из Београда и са великим поносом гледала успех своје ћерке.
Текст: Татјана Михајловић
Фотографије: Немања Михајловић
