Пише: Саша Јанковић
2020 – каква година!? Многи би рекли: била не поновила се! Иако се криза са новим корона вирусом помало назирала већ на почетку јануара нико од нас није могао ни да замисли да ће све ово отићи тако далеко. Неки су додуше све ово и предвидели и то јавно још 2015. године. Бил Гејтс на пример. Зато сви светски медији увек с пажњом сад прате шта ће оснивач Мајкрософта и данас познати филантроп Гејтс да каже јер су изгледа велике шансе да нам он опет тачно предвиди нашу светлу или мрачну будућност!
Нама је ова година из спортског угла почела феноменално и то баш као што смо ми и желели у најлепшим сновима. Прво је најбољи тениски тим Србије у Сиднеју освојио први икад одржан АТП куп савладавши Шпанију у финалу. Био је то велики догађај за све Србе у Аустралији тек толико да се зна одакле потичемо и где се то на свету игра најбољи тенис. Затим је две недеље касније најбољи светски тенисер Новак Ђоковић подигао још један пехар у Мелбурн парку и освојио рекордну осму титулу на Аустралијан Опену и 17. гренд слем трофеј. Било је прелепо те ноћи гледати Новака на балкону Олимпијског парка уз звуке Марша на Дрину а играло се и коло до касно у ноћ. Једном речи прави празник за аустралијске Србе и све Новакове навијаче широм света. Но, у овим победама нисмо дуго уживали већ у марту почела је готово незапамћена здравствена криза а онда је званично Светска здравствена организација (WHO) 11. марта прогласила пандемију корона вируса који изазива болест ковид-19. И аустралијске и српске власти реаговале су муњевитом брзином покушавши да спрече улазак и ширење вируса у земљу. Већина светских влада пратила је упуства WHO тако да смо већ крајем марта имали свет у потпуној блокади, авиони су стали, границе су постале готово херметички затворене а сви ми смо се нашли у чуду шта нас је то снашло у 21. веку. Онда је постало јасно да ће ова ситуација потрајати и да се морамо навићи на неку нову нормалност.
У односу на већину земаља у свету први локдаун у Аустралији мање више имао је благе ефекте у односу на оно што ће Мелбурн и Викторија искусити пар месеци касније. Здравствена криза у свету била је превише драматична да би се Аустралијанци готово прошетали кроз њу. До краја јуна Аустралија је пријавила тек око стотинак смртних случајева изазваних новим вирусом што је у поређењу са Америком и земљама Западне Европе било неупоредиво. Вакцина коју је тек требало направити и о којој се већ од самог почетка говорило да нас једино може спасити од ковида-19 није играла неку битну улогу у нашим животима у том тренутку. Све до онога што ће се касније дешавати у Мелбурну, граду спорта и добре хране који је по оценама чувеног магазина Економист чак седам пута за редом био најбољи град за живот на свету. Захваљујући претњи од смртоносног вируса Мелбурн ће се за само пар недеља трансформисати у прави модерни гето, где ће право на слободу говора па чак и мишљење бити потпуно укинуто по угледу на најокорелије светске тираније. Понашање актуелног премијера Викторије Данијела Ендрјуа и његове методе у борби против вируса критиковали су сви чак и федерални председник владе Скот Морисон и бројне јавне личности. Наравно, ништа од тога није вредело јер морало је бити баш онако како су неки можда тачно и замислили. Мелбурн је ушао у историју са најдужим епидемиолошким карантином на свету који је трајао невероватних 123 дана! У Мелбурну који је изгледао готово апокалиптично од почетка јула па све до краја октобра нико више није сумњао у озбиљност аустралијских власти и њиховом односу према прокламованој пандемији. Постало је онда јасно да је ђаво однео шалу и да и Европу и Америку чека дуга и језива зима јер да би вакцина постала спас потребно је да сви прво довољно пропатимо.
У години за нама Србија и Српска православна црква (СПЦ) изгубиле су Патријарха Иринеја (90) и Митрополита Амфилохија (83), људе који су своје животе посветили цркви и ширењу доброте и мира међу људима. Српску заједницу у Аустралији крајем августа напустио је један од наших најеминентнијих чланова Петар Козлина (73). Био је скоро две деценије председник Фестивала српског филма у Аустралији и неуморни волонтер Епархије аустралијско-новозеландске СПЦ. Сви који су Петра познавали никад га неће заборавити јер био је то човек великог срца који је много учинио за српску заједницу и с правом постао и Аустралијанац године (2019). Ове године изненада нас је напустио и један од највећих фудбалера свих времена Дијего Армандо Марадона (60). Био је велики пријатељ Срба и свих народа који изнад свега воле и цене своју слободу. Рекао бих нимало случајно јер била је управо ова 2020, година када смо сви ми изгубили оно на шта смо били највише поносни и што никад ни са чим не бисмо мењали.
Година на измаку остаће упамћена наравно по вирусу који нас је све задесио али више од свега по ономе што нам је он донео а то је страх од неизвесности и страх од трајног губитка слободе! Хоће ли нам нова, толико чекана 2021. вратити све оно што су наши преци вековима стицали а ми изгубили за само пар недеља у години коју су појели скакавци остаје нам да верујемо и надамо се да ће се то десити што пре. До тада будимо сви искрени оптимисти и нек нам предстојећа 2021. буде здрава и весела!
