У недељу 12. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, боравио је у канонској посети Црквеној општини Свети Никола у Џилонгу. Епископ је у склопу своје архипастирске посете вернима искористио прилику да се захвали и испрати досадашњег пароха ове Ц. општине, Високопречасног протојереја Петра Божића, који из породичних разлога одлази у Отаџбину да настави своје служење и да уједно пожели добродошлицу и уведе у дужност новог пароха Високопречасног протојереја-ставрофора Момчила Вукшу. Епископ је овом приликом служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Мелбурнског намесништва.
На крају Свете Литургије новоизабрани одбор Црквене општине Светог Николе положио је заклетву. Епископ је честитао члановима на добијеном поверењу, пожелевши им сваког благослова и успеха у њиховом даљем раду на добро Свете Цркве и рода Српског. Владика је затим поучио верни народ изразивши своје срдачно задовољство што има прилику да поново буде са њима.
У свом обраћању присутнима Владика је рекао да је срећан што је поново у Џилонгу са својим народом да се поздрави са протом Петром кога види као светосавца и пробуђеног човека који је пре седам година дошао у Аустралију да послужи роду и Богу. Захвалио му се на служењу у име свештенства, свештеномонаштва и народа. Отац Петар је умио богомољу, духовно освежио заједницу и током свих година часно носио крст и носиће га са собом, понеће и много лепих успомена али и неке ране које ће завијати молитвом и бригом за оне које је заволео. У неколико наврата отац Петар је требало да оде и служи у другој парохији али га верни народ није дао, међутим дошло је време да као отац скупи своје пилиће, своју децу и да настави своју духовну битку у Срему. Епископ Силуан је изразио жаљење што оцу Петру није додељен чин протојереј – ставрофор, али владика Василије га очекује и наградиће га након што обави још пар задатака. Истакавши заслуге проте Петра, његову спремност и достојност да носи највиши свештенички чин, епископ се захвалио протиници Ивани, дивној сапутници. Као и све попадије и она има огромну заслугу јер све што прелази преко плећа свештеника, прелази и преко њихових плећа. Затим је епископ благосиљао Елену, најмлађу кћерку проте Петра и протинице Иване, која се неизмерно радује и једва ишчекује повратак у Србију. Захвалио јој се што је била украс парохије са сестром Анастасијом и братом Растком и пожелео им је пуно благослова. Епископ Силуан је затим изразио срећу што црквена заједница неће остати сирота јер јој се враћа протојереј-ставрофор Момчило Вукша, верни и вредни прегалац који ће наставити где је отац Петар стао. Затим је симболично извршена примопредаја свештеничке дужности предавањем Светог јеванђеља.
Отац Петар је у свом обраћању парохијанима народ назвао крилима свештеника и замолио их да помогну оцу Вукши да му служба буде олакшана. Позвао је народ да приступају сваком свештенику са поверењем и да исповеде грехе јер без исповести нема достојног причешћивања и спасења. Црквена општина мора да буде у вечној спрези са манастиром, не сме да буде подела. Отац Петар је најпоноснији на то што су успели да подигну Бадњи дан на сасвим други ниво. Затим је рекао да морамо да чувамо наше обичаје јер нам то нико не брани и да тиме чувамо парче Србије, Босне, Далмације. Захваливши се одбору, Колу српских сестара, својој породици и епископу на указаном поверењу, отац Петар је позвао све да му се јаве кад дођу у Србију.
