Атрактивна Београђанка је докторанд и предавач на сиднејском конзерваторијуму. Својим стилом свирања је потпуно „залудела“ Јутјуб

Сврстана је међу осам заносних виртуоза који мењају свет класичне музике. Она је уметница, пијанисткиња, талентована и лепа жена. Зове се Јулијана Шарац, Српкиња из Београда, која већ четрнаест година живи у Сиднеју, докторанд је и предавач на сиднејском конзерваторијуму. Сви они који су имали прилику да послушају неку од њених 40 изведби на Јутјубу, сигурно би се сложили да су њене композиције јединствене и очаравајуће, а њен стил који се у свету назива „кросовер“, нешто по чему је сада препознатљива. На њеном клавиру Моцарт заигра салсу и Бах се поиграва са модерним ритмовима, стварајући предивне ноте, за које би многи поклоници класичне музике мислили да су неспојиве.

За „Српски глас“ Јулијана говори о свом музичком путу, од Београда, преко Беча, до Сиднеја и објашњава који је то правац у класичној музици, којим је „залудела“ Јутјуб, где достиже милионске прегледе.

• Када сте први пут сели за клавир и какви су Ваши почеци у свету музике?

• Са часовима клавира сам почела са осам година, мада сам годину дана пре тога свирала синтисајзер. Сећам се да сам знала да је тај синтисајзер мој чим сам га угледала у излогу једне музичке продавнице. Сама сам „скидала“ неке познате мелодије, укључујући мелодију „Хабанере“ из опере „Кармен“. Имала сам среће да сам имала одличне моје прве професорке клавира, које сам обожавала. Била је то прво једна Рускиња, а потом сам имала једну Украјинку, које су ми се несебично посвећивале и подстицале страст за музиком. На даље усавршавање сам отишла у Беч, а потом ме је живот одвео у Сиднеј.

• Када говоримо о извођењу музике на клавиру обично људи помисле само на класичну музику. Ви сте унели нешто потпуно ново, где комбинујете модерну и класичну музику. Када сте и како дошли на ту идеју?

• Иако сам од малих ногу била заљубљена у класичну музику, увек сам пратила и остале музичке жанрове. Модерна музика се базира на класичним хармонијама, тако да, као што се из примера видело, спајање класичне и поп музике може врло природно да звучи. Након што сам објавила модеран видео, уз свирање Шопенове етиде, што је пре десет година за класичаре била реткост на Јутјубу, почела сам да размишљам о кораку даље. Имала сам срећу да је моја дугогодишња другарица и колегиница Марија Поповић – Стојадиновић пристала на заједничку сарадњу везано за један од албума, чији су снимци достигли милионске прегледе и дељења на друштвеним мрежама.

• Сада сте потпуно препознатљиви у свету музике, где спајате, како се некада мислило – неспојиво. Какве су биле прве реакције на Ваш музички стил?

• Други албум је био инспирисан спајањем мојих омиљених песама са омиљеним композицијама. Иако спајање класике и других жанрова није скроз новина, публика је и даље скептична и критички настројена. Интересантно је да су позитивни и негативни коментари слични, невезано са ког континента људи пишу. Неко из Мексика ће исто реаговати као неко из Турске. Често се дешава да људи масовно деле снимке са различитих крајева света. То је најбољи осећај за музичара. Искрено, мени ни дан данас није јасно зашто људи имају нешто против тога – негативни коментари су углавном кратки без објашњења. Могуће је да „увређеност“ због додиривања „светиње„ долази из општег образовања, тј. необразовања везано за музику, као и људске природе да се клањају светињама. Истраживање је показало да се данашњи класични пијанисти клањају композиторима, плашећи се да било шта промене везано за своје интерпретације, чврсто верујући да је баш тако композитор замишљао, што нема везе с везом.

• Ваше изведбе на клавиру су потпуно стилизоване и допуњене софистицираним покретима, који уносе елеганцију, али и атрактивност пијанисте. Колико је битно ускладити музику са покретима?

• Музичко извођење је мултисензорно искуство у коме визуелни аспект игра значајну улогу у посматрачевом разумевању музике. Емпиријске студије су доказале да извођачеви покрети могу да доминирају када је реч о процени неких аспеката звука, као и свеобухватно ангажовање за инструментом. Моје истраживање које сам управо завршила на сиднејском Конзерваторијуму је показало да покрети утичу на перцепцију квалитета тона. Ово откриће је значајно јер је по први пут емпиријски доказано да је оцењивање квалитета тона на клавиру подложно изгледу покрета. На пример, један исти звук је оцењен другачије кад је пијаниста свирао са већим и грациознијим покретима, у односу на свирање без много покрета.

• Несумњиво је да за клавиром плените како предивном музиком, тако и Вашом лепотом. Колико су Вам битни коментари на рачун Ваше посебне атрактивности?

• С обзиром на то да неупоредиво више времена проводим за клавиром и истраживачким радом, него пред огледалом, коментари на рачун физичког изгледа су неупоредиво мање важни од оних који су везани за извођење. Међутим, као и са покретима, емпиријски је доказано да атрактивност утиче на евалуацију музике. Због тога се трудим да се и визуелно представим што најбоље могу.

• Италијански магазин „Ђенте“ вас је сврстао у осам заносних женских виртуоза који мењају свет класичне музике. Како сте доживели овај огроман комплимент?  

• Када сам случајно уочила чланак тек два месеца након што је објављен, била сам пресрећна да је тако популаран италијански магазин одлучио баш мене да сврста међу такве извођаче. Мислим да су Италијани увек били посебни у препознавању квалитета и стила.

• Да ли Ваши студенти иду вашим корацима у учењу нових, модернијих композиција? Које им савете највише дајете?

• Што се тиче предавања клавира, ја сам велики ентузијаста за рад на „озбиљној“ музици, јер сам годинама радила истраживачке радове везано за интерпретацију, као и психолошке аспекте музичког извођења. Уместо да студентима намећем лични став о интерпретирању неког дела, трудим се да их наведем на критичко размишљање и сопствено доношење одлука.

НОВИ АЛБУМ И БЕНД

• Издали сте два ЦД-а са Вашим ‘кросовер’ композицијама и у Србији сте одлично прихваћени. Какве реакције имате од Аустралијанаца и да ли Вас публика може видети и чути негде у Аустралији?

• У Аустралији сам наишла на велику подршку колега, чак и академика, тако да сам мотивисана. Тренутно снимам албум са Шопеновим Ноктурнима и надам се да ћу га издати за неколико недеља. С обзиром да су моји планови за Европу, односно концерти са бендом отказани до даљњег, почела сам формирање бенда овде у Аустралији, па се надам да ћемо моћи да наступамо у блиској будућности.

 БЕОГРАД У СНОВИМА

• Колико се Ваш живот и професионално и приватно променио доласком у Аустралију?

• Живот ми се драстично променио доласком у Аустралију, самим тим што сам засновала породицу и родила кћерку. Сви пословни планови су се само прилагођавали мојој породици као приоритету. Моја кћерка Софија, која има дванаест година воли музику и често певуши неке мелодије композиција које свирам. Иако је положила неколико AMEB испита из клавира, које смо заједно спремале, нема жељу за претераним вежбањем. Али зато тенис може да вежба сатима, више је наклоњена спорту. Задовољна сам са оним што ми је Аустралија пружила у едукативном смислу, упознала сам светске академике, који су променили мој поглед на музику. Са друге стране, често сањам како шетам улицама Београда и то се никад неће променити – каже Јулијана, која је свом родном граду посветила композицију „This love“, а на београдском Калемегдану је снимила и спот.

Сања Мирић – Шакић