Припремио адвокат Предраг Савић, Београд

У београдском Медија центру у организацији „Куће правде Стразбур“ и партнерских организација одржан округли сто на тему „Изборно право и дијаспора“. О разлозима због којих српски грађани у иностранству у довољној мери не користе право гласа говорили су Предраг Савић, адвокат – модератор округлог стола, Ђорђе Вуковић из Цесида, Вукман Кривокућа, из Управе за срадњу са дијаспором и Србима у региону, Миљкан Карличић, адвокат, Милош Веселиновић, представник портала Про Боно за бесплатну правну помоћ, Раде Еркић из Праведне Србије.

[lightbox thumb=“http://srpskiglas.com.au/wp-content/uploads/2015/04/Kuca-pravde-Strazbur-10.jpg“ type=“img“]

Адвокат Миљкан Карличић је између осталог говорио о позитивном законодавсту које Република Србија има, излажући ток изборног поступка у иностранству и процедуре за упис у бирачки списак држављана који ће гласати у иностранству. Карличић је позивајући се на Уставно право држављана Србије да гласају без обрзира на то где се налазе, изнео и неколико предлога који би након измена законске регулативе могли бројчано да унапреде одзив бирача у иностранству: омогућити подношење захтева за упис у бирачки списак гласача у иностранству електронским путем, гласање путем интернета, оснивање посебног бирачког одбора за овај вид гласања, формирање посебне изборне јединице за дијаспору са представником у Народној скупштини, отварање гласачких места изван дипломатско – конзуларних представништава.

[lightbox thumb=“http://srpskiglas.com.au/wp-content/uploads/2015/04/Kuca-pravde-Strazbur-06.jpg“ type=“img“]

Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију је указао на то да је за увођење гласања на даљину у Естонији било потребно десет година и поставио начелно питање да ли онима који живе у иностранству, а немају пребивалиште у Србији треба дозволити гласање. Вуковић је рекао да директиве Савета Европе и Венецијанске комисије показују да држављанство губи, а да пребивалиште добија на снази приликом омогућавања права гласа. Он је оценио да постоји отворена дилема да ли само држављанство може да буде основ за право гласа. „Увек се уводе додатни критеријуму и они су различити од земље до земље. Код нас постоји критеријум пребивалишта и пунолетства“, објаснио је Вуковић и додао да држављани који живе у дијаспори не могу да гласају на локалним изборима у Србији.

[lightbox thumb=“http://srpskiglas.com.au/wp-content/uploads/2015/04/Kuca-pravde-Strazbur-09.jpg“ type=“img“]

Раде Еркић је на основу нерепрезентаивне онлајн анкете изнео основне разглоге због којих грађани Србије у иностранству не користе право гласа. У Аустралији 30 % испитаника наводи неинформисаност, док чак 70% наводи незаинтересованост превасходно због трошкова које доноси удаљеност бирачких места. У Европи 10-15% наводи неинформисаност, док остатак испитаника наводи незаинтересованост и удаљеност бирачких места.
Вукман Кривокућа је, из перспективе дугогодишњег познаваоца српске дијаспоре, истакао новчана средства које дијаспора сваке године шаље у Србију у виду дознака и нагласио значај учешћа дијаспоре у политичком животу матице. Кривокућа је указао на потребу вршења пописа дијаспоре и истакао уверење да би грађани Србије у иностранству у већој мери гласали уколико би им законска регулатива омогућила да имају представника у Народној скупштини Републике Србије.
Медијски спонзор округлог стола је „Српски глас“ из Аустралије.
Пројекат „Изборно право и дијаспора“ је суфинансирала Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.