У многим деловима Аустралији почиње зима, али у Бризбејну је сунчано и весело јер се опера враћа на сцену заједно са оперском певачицом српског порекла, мецо-сопраном Милијаном Николић. Љубитеље опере наредних дана очекују концерти врхунске класичне музике а Милијани ће се на сцени придружити и њен супруг, оперски певач – тенор Розарио Ла Спина. Ексклузивно за Српски глас имали смо част и привилегију да разговарамо са нашом Милијаном, познатом и популарном не само у Аустралији већ и на свим континентима, и да сазнамо нешто више о њеним турнејама, и о њеним погледима на културу и уметност.

– Милијана, драго нам што сте се вратили у Квинсленд. Пратили смо вас на друштвеним мрежама, као и све ваше концерте у Србији и Италији. Шта нам можете рећи о тој недавној европској турнеји на којој сте били са супругом Розарио Ла Спином?

МН: Целу прошлу годину сам провела у Европи, углавном у Србији и у Италији. На Сицилији сам певала поново једну од мојих омиљених улога ‘Кармен’, на фестивалу који се зове „Teatri Di Pietra“, што значи у преводу „Фестивал позоришта од Камена“. То су били ти стари амфитеатри у три града: Таормини, Тиндари и Сиракузи.  Ту сам певала „Кармен“, у продукцији Коро Сићилијано. Била је то једна ко-продукција са пуно колега из Шпаније (одакле су били фламенко играчи), као и доста колега певача из Италије и Шпаније, и било ми је велико задовољство да наступим први пут на тим отвореним сценама под ведрим небом у Сицилији у том летњем периоду. То је било заиста предивно искуство. Након тога, смо супруг и ја одржали концерт на универзитету Белини, на Сицилији, и били смо позвани да одржимо мастер клас за студенте тог универзитета. То нам је била велика част и велико задовољство. То је једно од наших нових искустава које смо направили заједно супруг и ја, дакле да преносимо неким млађим генерацијама наше знање и искуство које смо стекли већ годинама, радећи као оперски певачи на свим интернационалним сценама. Била нам је част да будемо позвани од овог престижног универзитета Винћенцо Белини на Сицилији.

– Ваш супруг, оперски тенор, Розарио Ла Спина, певао је са вама у разним операма у Народном позоришту у Београду. Видели смо неке видео снимке, када је својим гласом растопио срца публике, која је то наградила огромним аплаузом и позитивним овацијама. Како сте ви то доживели, певати оперу на „свом терену“ са Розариом, и како је било наступати са својим супругом на сцени?

МН: Супруг Розарио и ја смо провели доста времена и у Србији. Заједно смо наступили у представи „Трубадур“. Била нам је заиста велика част и задовољство да наступимо са колегама из Србије, да се поново сретнем са неким од својих дивних колега који су ми некада чак били и узор и са којима сам на почетку своје каријере сарађивала. Након тога сам имала и деби у улози „Дулсине“ у Маснеовој опери „Дон Кихот“.  То је било заиста велико задовољство да дебитујем у некој ново улози у Народном позоришту, а мој супруг је затим имао то задовољство да отвори „Турандот“, која се први пут изводила након 50 година. Није та представа  била у Народном позоришту један подужи период. Значи средином седамдесетих година прошлог века је последњи пут извођена. Било је изузетно велико интересовање за ову представу. Режију је радио унук великог певача Мариа дел Монака, Марио Павле дел Монако,  који такође носи његово име.  Режија је била заиста сјајна, костими, сценографија – комплетна представа је била на веома високом нивоу. Диригент је био Италијан – Стефано Романи. Мој супруг Розарио, који је певао иначе ову улогу (једна од његових омиљених), заиста је освојио сва срца и публике и колега на сцени. Сви су му честитали и говорили: ”Хвала зете, сјајна представа!” То је био један заиста велики догађај за Београд, београдску публику, и ми смо уживали и били веома задовољни и срећни да смо били део тог догађаја и да смо били део уметничког живота у Београду задњих годину дана.

– Већ сте наступили на концерту опера у „аутбек-у“. Како бисте то описали читаоцима СГ, какав је осећај певати оперске арије на отвореном простору, далеко од урбане средине?

МН: „Опера на аутбек-у“, је уствари фестивал у организацији Опере Квинсленд. Ово је већ друга година како организују овај фестивал и у наредном периоду ће и даље ићи сваке године. Ово је заиста јединствен фестивал због тога што је Опера Квинсленд желела да доведе оперу и у најудаљеније делове Квинсленда, тј. у ове заједнице које су истурене и удаљене од великих градова као што су Бризбејн, Сиднеј, Перт, итд. Увек смо наступали у великим градовима. Ово је први пут да сам наступала у оваквим околностима – у неком од руралних подручја. Певали смо на месту где су пронађени делови диносауруса, где постоји и музеј доба диносауруса, где можете да видите како и где су пронађене те праисторијске животиње. За мене је то био један изузетан догађај, прво што доносите радост људима, радост опере, музике и живог извођења људима који су поприлично изоловани, али не само њима. Многи људи су допутовали из различитих делова Аустралије. Чак су били гости из Лос Анђелеса, а осим Америке, и са других континената jер то је такође велика атракција за туристе. Тамо сам имала и ретку прилику да видим како се ваде опали. Досада нисам имала неко поштовање према опалу, међутим када сам видела колико је уствари то један толико драгоцен камен који има толико пуно боја и различитих нијанси, а толико је повезан са овим поднебљем у Аустралији. Тада сам имала и прилику да носим неке од тих опала за мој наступ. Један од главних ескаватора је баш човек који је италијанско-хрватског порекла – Јосип Таранто и имали смо прилике да попричамо на својим матерњим језицима. Имали смо врло блиске контакте са заједницом тамо. Разговарали смо о музици на различитим панел дискусијама, а наша диригенткиња Ванеса Скимол је одговарала на питања. Постало је јако велико интересовање, и за нас је била велика радост да можемо да донесемо и покажемо нашу уметност и у тим најудаљенијим крајевима. За нас је био изузетно велики доживљај да певамо под звезданим небом, сазвежђе које можете да видите у тим деловима где је потпуни мрак, значи ни трага од светлости, електрике или било чега.  Можете да видите млечни пут и такво сазвежђе које у граду никада не може да се види. Залазак сунца са том црвеном земљом је заиста један посебан доживљај, и због тога смо правили те концерте баш пред залазак сунца. Значи, велико задовољство, велика радост, сасвим нешто несвакидашње и било ми је задовољство да будем део целе те приче ове године. –

Ваш следећи концерт је већ у јуну са колегама из опере који интернационалне оперске звезде. Како теку припреме за овакав врхунски концерт јединствен за град Бризбејн и Квинсленд у целини?

МН: Следећи концерт је традиционалан, јер смо сви ми заједно наступали пре две године и то је био један од првих концерата који је након свих затварања, након ковида и читаве ситуације био дивно прихваћен и просто људи су једва чекали да дођу. Овог пута поново се сакупљамо након две године. Ово је концерт у склопу фестивала 4МБС-а. То је један од врло ретких фестивала једног радија. Мислим да је једино ЕјБиСи у Лондону тај који  има свој фестивал и сада овај наш. Наравно ЕјБиСи у Лондону је много већих размера, али ето Бризбејн може да се похвали и поноси да има један такав фестивал. Нас четворо: Хозе Карбо, Розарио Ла Спина, Ева Конг и моја маленкост, наступићемо и донети поново велике хитове опере у Таун Хол-у Бризбејна, 11. јуна у 15 часова. Карте су у продаји и надамо се да ће бити велики одзив као што је био и пре две године. Припреме напредују заиста сјајно. Имаћемо прилику да радимо са два такође сјајна уметника као што су Таху Метесон, који је иначе и музички директор Опера Аустралије и такође његов рођени брат Тама који је режисер и глумац и који ће да води читав програм и прави режију за овај догађај. То је велики догађај за Бризбејн и Квинсленд. Имамо велику подршку од екселенције Др Џенет Јанг, гувернерке Квинсленда, тако да очекујемо и њено присуство на концерту и надамо се да ће се велики број из српске, италијанске, шпанске, кореанске заједнице, (јер смо сви ми из различитих земаља овде дошли и направили дом у Бризбејну), да ће се одазвати и доћи да нас подрже.

– Какви су вам музички планови до краја године?

 МН: Музичких планова наравно увек има. Има доста ствари и још неких пројеката на којима тренутно радим, али о томе ћемо када буде дошло време за то. Биће ми као и увек задовољство да то прво најавим цењеним читаоцима Српског гласа.

– За крај, шта бисте поручили читаоцима СГ?

МН: Дајте себи шансу да искусите нешто ново! Одите на концерт класичне уметности, класичне музике, и опере. Врло често су ми људи рекли: “ Јао, ја то не волим!” А онда када сам их питала да ли су икада били на концерту класичне музике рекли су ми – “не”. Тада бих људима обезбедила карте да дођу, погледају, и осете класичну музику уживо, као једно посебно искуство. Јер доживљај је потпуно другачији када слушате музику уживо, видите све инструменте, музичаре, када осетите те вибрације свих инструмената и гласова у односу на оно када слушате преко радија или телевизије. Ето, то је моја порука, можда прихватите то као изазов и дајте себи шансу да заволите класичну музику. Верујем да ће се многи пронаћи у томе.

А порука нашим читаоцима из Бризбејна је –  дођите и уживајте у неким од најлепших мелодија опере.  Ускоро, Милијана Николић и Розарио Ла Спина биће гости на 4ЗЗЗ радију у Бризбејну, када ће наши слушаоци моћи да чују наш ексклузивни интервју а можда и понеку арију као најаву предстојећег концерта. За више информација како да слушате 4ЗЗЗ и Зед Дигитал радио програме у земљи и свету, уживо или у ваше слободно време, запратите нас на друштвеним мрежама @BalkanBeatsZedDigital, @ThisAndThaton4ZZZ и @MondaySparkzzz.

Пише:      Биљана Летић
Фото:        Архива Милијане Николић, Маурицио Виторино