• После три године пошасти короне верници дочекали поново владику СИЛУАНА који је служио Св. Архијерејску Литургију уз саслужење више свештеника
• Домаћин славе био је Милош Степић, следеће године част домаћина понеће председник ове црквене заједнице Будимир Трифковић са породицом
• У изузетно пријатној, управо благодатној атмосфери радости и љубави очинске поруке Преосвећеног владике и проте Милића

Свака је храмовна слава велика радост и изузетан празник, али је и свака унеколико посебна, само је потребно имати очи да се то и види. Лакше је уколико човек отвори душу и допусти да оно што очи виде али срце не успева да правилно протумачи постане уочљиво чак и духовно запуштенима. У ЦО „СВЕТА ПЕТКА“ у Рокбенку прошле је недеље прослављена храмовна слава на начин да је и онима са најтежим оклопом око срца морало да буде бар мало топлије него иначе, о искреним и оданим верницима да и не говоримо. Пошаст короне онемогућила је пуне три године сусрет верника ове српске заједнице окупљене око храма посвећеног великој светитељки са вољеним владиком СИЛУАНОМ, да би све вишом силом пропуштено некако спонтано покушало да се надокнади. Зато је све што се прошле недеље дешавало у Рокбенку могло да понесе епитет посебног, чак и у својој уобичајености: Света архијерејска Литургија која је увек најнепосреднија молитва Господу да нам се смилује и опрости сагрешења овоземаљска као да је деловала још уверљивије, беседа Преосвећеног владике као да је погађала најтананија осећања верника још непосредније, а дух саборности као да је производио позитивну енергију наде и решености да се издржи и „оно што за издржати није“, како би рекао Свети владика НИКОЛАЈ у мери каква се не може увек унапред гарантовати. Једном речју, ма колико целодневни празник деловао као близанац налик небројеним претходно прослављеним храмовним славама, овај је ипак унеколико био посебан и додатно узвишен.

„Како је лепо видети вас, православне Србе, овако сабране у љубави и радости!“ – рекао је, поред осталог, у беседи одржаној у храму посвећеном Светој ПЕТКИ владика СИЛУАН, искористивши прилику да посебно нагласи управо значај саборности. Владика је посветио одабране речи живој успомени на подвижништво велике светитељке којој је посвећен храм у Рокбенку, подсетивши како се одрекла свих удобности живота да би се повукла у пустињу и у самоћи приближила молитвама Господу.

„Ових дана сведоци смо припрема за празник вештица и врачева који је увезен из Америке, а чијој прослави ми православни хришћани, притом посебно наглашавам улогу родитеља, морамо да приступимо врло опрезно али и енергично.“ – рекао је владика објаснивши да мисли на такозвану „Ноћ вештица“ који је несумњив производ сатанистичких кругова моћи и утицаја, а који је у суштинској супротности свему што хришћанство представља и чему нас Христова вера учи. Мало је рећи да су речи преосвећеног владике дочекане са одушевљењем, одобравањем и благодарношћу, јер нема сумње да је на најлепши начин описао расположење православних верника који се и отвореним подилажењем нечастивом зарад комерцијалних ефеката осећају духовно не само увређени, већ и угрожени.

Преосвећени владика СИЛУАН честитао је храмовну славу свим присутним верницима на челу са месним парохом, протом Милићем Ракићем, али није заборавио истаћи визионарску улогу његова оца, почившег протојереја Душана Ракића који је ову узорну Црквено – школску општину и основао и посветио јој добар део живота све до последњег овоземаљског дана.

Захваљујући се епископу на топлим речима које крепе душу и учвршћују веру, верницима је празник честитао и прота Милић Ракић подсетивши на дуге три године колико се није могла одржати прослава храмовне славе због корона пандемије и забране окупљања чак и верницима. Из истог разлога није ове године одржано чак ни традиционално „Параћинско вече“, познато и омиљено већ деценијама јер укупан приход одлази у корист монахиња манастира „Свете ПЕТКЕ“ на Извору код Параћина где манастирско сестринство брине за стотињак тешко болесних девојчица и жена.

У току Свете архијерејске Литургије коју је служио Преосвећени владика а саслуживали протојереји Борислав Петровић, Момчило Вукша, Драгољуб Пантелић, месни парох Милић Ракић, архимандрит ПЕТАР и ђакон Миодраг Томић, верницу су предвођени својим владиком и свештеницима кренули у литију око храма, а да је све протекло у знаку милости Божије довољно је напоменути да је опход био поздрављен сунцем које се последњих недеља врло ретко јавља у Мелбурну и Викторији. У наставку обреда пресечен је славски колач и упућене честитке домаћину славе, младом Милошу Степићу који је три године стрпљиво чекао на ову част заједно са супругом Саром и синовима Матејом и Алексијем. Домаћин славе следеће године биће дугогодишњи председник ЦО „Света ПЕТКА“ Будимир Трифковић са породицом.

После Литургије славље је настављено у црквеној сали када су показале своје умеће али и велики труд чланице Кола српских сестара „Царица Милица“. У одсуству председнице Љубинке Пајић вредне су сестре предвођене заменицом председнице Весном Павловић угостиле бројне вернике и госте из других ЦО и као и увек побрале изразе дивљења и захвалности. Да прослава прође уз одговарајућу музичку пратњу побринуо се популарни Чкаља, а пред бројном публиком дочекали су својих пет минута и најмлађи чланови фолклорне групе који су изазвали неподељене изразе подршке, па и одушевљења. Највеће је одушевљење ипак остало резервисано за никог другог до владику СИЛУАНА.

„Како је лепо кад се Србадија окупи око Часног крста! Тешко је покорити народ који има тако дубоко корење, а завојевачи који покушавају вековима да нас поробе или униште треба да знају да cу Срби наопако засађени, нашe je кopeње на нeбу!“- рекао је владика обраћајући се још једном окупљенима пре одласка, засут правим овацијама, да би закључио у свом очински ненаметљивом, а тако охрабрујућем тону искрености и љубави:

„Српски роде, уз Божију помоћ биће све добро, били смо и остајемо за Отаџбину и краља, јер не заборавите како кажу наши стари – „без краља не ваља“! Живели и Бог вас благословио!“