Пише: Саша Јанковић
Док широм Аустралије у многим клиникама у овом тренутку због слабог интересовања ковид вакцине углавном завршавају у кантама за смеће, федерална влада је најавила потрошњу још додатне две милијарде долара на даљу борбу против пандемије. Овог пута стратегија владе ће бити усмерена на заједничку борбу против јењавајућег ковида и надолазећег грипа, са очекивањем да ће нови ковид случајеви почети значајно да расту са доласком зиме, посебно у јужним крајевима земље. Иако многе земље у свету већ третирају ковид као грип, укидају изолацију као меру и пи-си-ар тестове, федерална влада не одустаје и наставља да се понаша као изоловано острво мимо остатка света. Према расположивим подацима до којих сам успео да дођем, Аустралија је до сада наручила више од 265 милиона доза ковид вакцина док је до марта ове године искоришћено тек нешто мање од 43 милиона доза. Реално је упитати, шта ће се десити са остатком доза, од којих већина још увек није испоручена. Без сумње, дозе ће највероватније морати бити плаћене, јер се све наруџбе одвијају стриктно према слову уговора. Очигледно да влада не мари много за новац, посебно у тренутку када спољни дуг земље вртоглаво расте достигавши цифру од невероватних трилион и милијарду долара.
Само пример једне клинике у Олбурију говори доста о тренутној ситуацији у вези са интересовањем грађана за такозвану бустер дозу. Према речима докторке опште праксе Прије Кондапан из Олбурија, само у прошлој недељи они су бацили више од две хиљаде доза „фајзера“ и „модерне“ због истека рока трајања. Такође, широм земље многи центри за ковид вакцинацију сада скраћују радно време свог особља, јер су већи део дана тамошњи медицински радници углавном беспослени. Колико је ситуација озбиљна када су у питању планови владе да се ковид вакцинација настави по плану показују најбоље и званични подаци. Тако је средином јануара у земљи у једној недељи било дато око 129.000 доза (углавном бустера), док је целе прошле недеље искоришћено тек нешто више од 27.000 доза. Уколико се настави овим прошлонедељним темпом до краја ове године биће искоришћено тек једва око милион нових доза. Значи да ће нам у том случају остати више од 220 милиона наручених доза. Наравно, уколико садашња влада преживи изборе у мају темпо наручивања ковид вакцина се може наставити у недоглед. Ништа бољи у том погледу неће бити ни лабуристи уколико добију изборе, јер су они по питању ковид политике још и ригорознији. Једина опција која би, по мом мишљењу, евентуално зауставила бесомучно расипање позајмљеног државног новца, на у овом тренутку потпуно непотребне ковид вакцине, је ситуација у којој нити владајућа коалиција нити лабуристи не би добили потребну већину на изборима. Оваква хипотетичка ситуација би успоставила релативни баланс на спречавање даљег финансијског пропадања земље и раста дефицита, све због ирационалне двогодишње ковид политике.
Иако сам о овој теми више пута писао на овим страницама, поређење Шведске и Аустралије је неопходно из разлога што су те две земље имале потпуно дијаметрално два супротна ковид приступа. Упркос томе што је Шведска имала повећани број смртних случајева у 2020-ој у односу на 2018. годину за 6 одсто, у 2021-ој број смртности је био мањи него 2018. Ови подаци најбоље говоре да су игре бројева и статистика врло незахвалне, али да се неки општи закључак ипак може извести. И без обзира на све приче испоставило се на крају да су мудри Швеђани, који већ више од 200 година нису ратовали, били у праву и кад је пандемија у питању. Њихова влада скренула је пажњу светске јавности и протеклих дана, када су у ситуацији опште западне анти-руске хистерије, одлучно рекли не војној алијанси НАТО. Подсетимо се, након више од два века шведске војне неутралности било је неких повика из шведске опозиције да се ова земља прикључи НАТО савезу. Нова шведска премијерка Магдалена Андерсон, изабрана у новембру 2021. године, још једном је поновила да ће овај скандинавски економски џин чврсто остати на свом неутралном путу и у догледној будућности.
И без обзира на исход будућих федералних избора, Аустралија остаје и даље на својој пандемијској прекретници. Којим путем даље, да ли признати грешке и прихватити нову пандемијску реалност или наставити тврдоглаво досадашњим курсом? Актуелној федералној влади прва опција непосредно пред изборе вероватно није реална, јер носи у себи и евентуални губитак гласова. Ипак ни друга опција, без обзира на њихову тврдоглавост им не гарантује много успеха. Најтеже се изгледа пише самим бирачима за које је једино извесна тренутна растућа инфлација и осетни пад животног стандарда. Све остало делује као игра живаца са неизвесним резултатом.
