Пише: Саша Јанковић
Нови план федералне владе Аустралије о изласку из здравствене кризе, која траје већ 18 месеци, базира се на моделу Доерти института (Doherty Institut) из Мелбурна. Модел је креиран од стране 13 академских стручњака за епидемиолигију и вирусологију, са најпознатијих аустралијских универзитета, под вођством професорке Џоди Мек Вернон. План је једногласно прихваћен, готово без дискусије, на седници Националног кабинета од стране свих државних лидера. Он се пре свега заснива на отварању свих држава, као и отварању Аустралије према спољном свету, када ниво вакцинације, међу становништвом старијем од 16 година, достигне 80 одсто. Верује се да би модел Доерти института, уколико заживи у пракси, требао да трансформише „ковид тврђаву“ Аустралију у државу која признаје тренутну светску реалност, и живи са вирусом као и остатак света.
Иако је првобитно прихваћен од стране свих државних лидера, већ након пар недеља, оспорен је прво од премијера Западне Аустралије Марк Мек Гоувена, а затим и од стране премијерке Квинсленда Анастасије Палашјук. У познатом маниру Мек Гоувен је изазвао сумњу у модел јер народним речником он се пита „зашто би ми од готовог правили вересију“. Прошлог викенда видели смо само делић атмосфере, како данас изгледа живот у Перту, када је више од 60.000 гледалаца уживало и навијало у финалу Аустралијске фудбалске лиге (AFL). И док на улицама Мелбурна и Сиднеја, врло често гледамо тешке окршаје полиције и демонстраната, па чак и тенкове, грађани Перта и Бризбејна за то време уживају у условној слободи. Мек Гоувен се зато пита: зашто би Западна Аустралија кварила уопште ту идилу и такозвану политику „нултог ковида“. С обзиром на његову велику популарност међу гласачима, логично је да то мисли и већина његових сународника. Мек Гоувен је свестан да би отварање његове државе према спољном свету, а посебно Викторији и Новом Јужном Велсу, значио уједно и крај политике „нултог ковида“. То самим тим значи, да би без обзира на ниво вакцинације број заражених почео да расте и да се мери у хиљадама. Какав би то шок изазвало у двомилионском Перту, који малтене и не познаје корона вирус, можемо само да замислимо. Ипак основни проблем који Мек Гоувен не жели да прихвати је недостатак логичне алтернативе садашњем стању. Хипотетички, Западна Аустралија може бити затворена и наредних 6 месеци или годину дана али ће пре или касније морати „да подигне главу из песка“ и да се прикључи остатку света. Мек Гоувен је вероватно свестан да се проблем само одлаже, а суочавање са реалношћу и њему самом вероватно изгледа као последњи чин у некој позоришној трагедији. Пре или касније, суочавање је неминовно, и Мек Гоувен није сигуран како ће Перт у том тренутку изгледати. И Анастасија Палашјук је одмах након Мек Гоувена, изразила сумњу у прихваћени модел за излазак из кризе. Она је отишла и корак даље. Прво је оспорила тих 80 одсто, захтевајући да то буде 90 процената, а затим да се у тај број укључе и деца старија од 12 година, што Доерти институт не предвиђа. Поменути моделинг у свом плану чак наглашава, да укључивање деце старије од 12 година у тај проценат, не би имало никаквог ефекта на заштиту читаве пополације.
Иако аустралијски лидери још увек не желе то да признају, најновија искуства из Израела где је 80 одсто одраслих већ вакцинисано, показују да вакцина проивођача Фајзер штити само 39 одсто од новог делта соја вируса. У преводу то значи, да ће више од 60 одсто становништва бити одмах изложено ризику да се зарази, а мањи део њих и да заврши у болници. То је управо онај сценарио за који Аустралија нема решење, јер нема довољно болничких кревета. Више од годину ипо дана, аустралијски први министар Скот Морисон је само куповао време до доласка вакцине, која би била „кључни играч“ (game changer) у новој ковид стратегији. Сада међутим, нови подаци из Израела показују да толико жељена вакцина ипак није решила проблеме, и да се делта сој подједнако шири и међу вакцинисанима и невакцинисанима. Израел ових дана бележи и до 10.000 заражених дневно, док се тамошњи болнички капацитети увелико пуне. Тако је израелски министар здравља Ницан Хоровиц, пре пар дана оптужио бившу влада Нетањахуа за данашње стање болница у Израелу. Он је директно оптужио бившу владу, која је спровела масовну вакцинацију против ковида, да је крива за данашње стање у поствакциналном Израелу. Суштина његове оптужбе је да се бивша влада није требала ослањати на политику „локдауна“ и чекање доласка вакцине као кључног играча, већ да је требала да улаже у болничке кревете и другу медицинску опрему. Можемо ли се с правом онда запитати, након израелског искуства, хоће ли Аустралија доживети израелски сценарио? Јер ако је проценат вакцинисаних у Израелу, већ превазишао модел Доерти института за Аустралију, онда је сигурно да ни ми, не можемо очекивати бољи резултат. То само може да значи, да је толико хваљени модел стручњака у пракси изгледа само „лук и вода“ и да стварност не признаје непроверене хипотезе научника. Сваки хипотетички модел без доказа у пракси једноставно нема тежину, и своди се на ону народну „трла баба лан да јој прође дан“. Још један ударац поменутом моделу представља и најновији план владе Новог Јужног Велса за излазак из кризе, који од 1. децембра предвиђа једнаку слободу за све грађане независно од њиховог вакциналног статуса. Ову опцију Доерти модел не предвиђа, малтене заговарајући тотални здравствени апартхејд према грађанима који не желе да приме вакцину. Осим што ова чињеница представља кључни проблем овог модела, он има и друге недостатке. Пре свега, податак да је базиран на основној хипотези да ће вакцина деловати, што се на примеру Израела не може доказати. Једноставно ствари су се промениле па је нови делта сој показао да је модел једно а стварност нешто сасвим друго.
Богу хвала да су се челници Новог Јужног Велса ипак дозвали памети и показали да барем од децембра неће делити грађане на две класе, како су то раније најављивали. Многе државе попут Данске, Норвешке и Шведске су већ показале остатку света „пут којим треба ићи“. Укратко, прича би могла да се сведе на то да оног тренутка када сви грађани једне државе добију могућност да бирају, желе ли да приме вакцину против ковида или не, тада земљу треба отворити према свету и укинути све рестрикције. Наравно, онда ће фокус проблема само бити пребачен на здравствени систем и његову могућност да се са евентуалним тешкоћама избори на најбезболнији начин. И управо је то карика која недостаје у целом овом хаосу. Аустралија би одмах требало да се мане моделирања и празних прича око свемоћне вакцине. Њеним лидерима би зато било паметније да се коначно усредсреде на поправљање здравственог система, који је и пре пандемије ионако био у веома тешком стању.
