Екипа Рајка Гагића “Крајишке делије“, који су махом и део управе Крајишког бућачког друштва Ливерпул, победници су овогодишњег турнира у боћању одржаном прошлог викенда на Црквеном имању у Росмору.

Још пре 20 и кусур година бућачи из Ливерпула су основали своје мало, али одабрано друштво, под називом “Крајишко бућачко друштво Ливерпул.“ И од тада организују годишњи турнир у балотама, или како се то каже у Равним Котарима и осталим деловима Далмације, боћању. Спречени да одустану од организације у 2020, председник Рајко Гагић и његови помоћници дали су све од себе да овогодишњи турнир надокнади и надмаши пропуштено од лани и претходних година.

30 бућача из Мелбурна није могло доћи

Турнир је био и више него успешан, јер је учествовало чак 20 екипа, са тим што је било чак пет екипа са стране. Две екипе из Вулонгонга, као и две екипе из Канбере, а момци из “Св. Ђорђа“ из Бризбејна су превалили хиљаде километара и уистину су били специјални гости овог турнира. Остаје пех јер је чак 30 бућача из Мелбурна било спречено да дође у Сиднеј. Наиме, продужене пандемијске рестрикције зауставиле су бућаче из Мелбурна да дођу у Сиднеј, иако су авионске карте биле уплаћене, а смештај обезбеђен, али ето у задњем тренутку су били ускраћени учешћа на турниру.

Нок-аут од прве рунде

И поред изостанка неколико екипа из Мелбурна одзив за овогодишњи турнир је био огроман. Чак 20 екипа учесника није оставило домаћинима много могућности, па је одлучено на дан турнира да се од прве рунде игра на испадање, уместо уобичајеног играња по групама. Наиме, скраћени зимски дани ограничавају време одржавања турнира, па једнодневни турнир ове врсте једноставно мора да се заврши до сутона. Да је ово права бућачка фешта показало је и расположење међу бућачима. Најбољи пример су две екипе из Канбере, “Мањача“ и “Каленић“ које су испале већ у првом кругу, јер су противници једноставно били прејаки. Али то гостима из Канбере није ни мало сметало, па су остали цео дан да се друже са својим старим другарима.

Турнир за све генерације

Посебна атракција овогодишњег турнира је била екипа Гагићи. То је екипа

Састављена од четворице браће Душана, Саве, Јована и Николе. Свакако леп

призор за све присутне, када су наспрам себе угледали четворицу тинејџера,

који чувају традицију родног краја својих дедова и очева. Такође, неки од

учесника су и окорели бућачи, који увелико газе седамдесете године, тако да

је ово уистину био турнир за све генерације.

Сусрет након тридесет година

Да је овај турнир више од игре, најбоље сведочи и сусрет Мирка Јовичића и Јове Кривошића на Росмору. Мирко и Јово су се срели овде по први пут након 30 година. Наиме, животни пут је раздвојио двојицу другара, након 90-их година прошлог века, па се Мирко одселио у Бризбејн, а Јово у Сиднеј, где већ дужи низ година живи са фамилијом. И ето, рекло би се, судбински турнир у бућању је спојио старе другаре и по ко зна који пут показао да је овај турнир више од спортског надметања.

Финале за памћење

Играчи екипе “РСК“, Жељко Дерета, Вања Штрбац, Бранислав Лацмановић и Александар Веселиновић имали су неколико феноменалних партија до самог финала. Најпре су савладали “Мањачу“ из Канбере у првој нок-аут рунди. Затим су  савладали у локалном дербију “Равне Котаре“ са 21:16, да би у полуфиналу савладали “Србију“ са 21:14.

Са друге стране, “Крајишке делије“ су у првом нок-аут мечу биле боље од тима “Јанковић Стојан 2“. Затим, због непарног броја екипа у разигравању и одлуком жреба “Делије“ су се директно домогле полуфинала где су биле боље од екипе Бошка Прлића. У финалу су се тако састале екипе РСК и Крајишке делије. А само финале обиловало је невиђеном драмом и мноштвом преокрета.

“Бумбиз“ ударцима поклоњена титула

Након минималног вођства Делија на старту, РСК се одлепила и повела са 12:5. Међутим кроз два ваљања, “Крајишке делије“ Рајка Гагића су поравнале резултат на 12:12. Потом следи ново вођство РСК, када су повели са 18:12 и били надомак тријумфа. Тада је Александар Веселиновић, лидер РСК, са погрешним избором шута, практично уручио пободу екипи Рајка Гагића. Веселиновић је имао задње ваљање при вођству од 18:12. Он се тада из само њему познатих разлога одлучио за тзв. “бумбиз“ ударац (посебна техника боћања где боћар „испод руке“ баца боћу у високом луку, која би онда готово окомито пала на тло). Овај високоризични потез испоставио се као тотално погрешан, јер је Веселиновићева боћа остала укопана и прекратка, поклонивши Делијама четири поена. Затим је уследило поравнање и тоталан преокрет, да би Делије на крају славиле са 21:18. Ово је тако прва титула за Рајка Гагића, Илију Трифуновића, Жељка Цупаћа и Мирка Допуђа, на турниру који они скупа са осталим бућачима из Ливерпула организују већ годинама.

Гагићева захвалница свим учесницима

У свом обраћању присутним гостима, председник Крајишког бућачког друштва Ливерпул нагласио је да се он уопште не осећа тако, већ да је ово турнир свих боћача. А разлог за велики спортски успех Рајко је образложио тиме да су се он и његови саиграчи ове године напокон фокусирали на боћање и мало интензивније тренирали. Наиме, претходних година, огроман труд је потрошен на организацију, логистику и припреме. Организација није затајила ни ове године, али ето уследио је и спортски успех за вредне домаћине. Што је и више него заслужена награда за њихов труд протекле две деценије.