Права медицина као наука не може дати прецизан и јасан одговор узрока смрти пацијента ако нема обдукције. Ово јасно правило у једној од најважнијих научних грана установљено је још с краја 19. века и примењује се у целом свету увек када је смрт настала у болници или у некој од медицинских установа. Тако је било све до појаве ове пандемије а онда је Светска здравствена организација (WHO) препоручила свим владама у свету да се не раде обдукције оних за које се сумња да су умрли од COVID-a. Овај заокрет Светске здравствене организације је врло интересантан и верујем да ће се тај детаљ посебно истраживати у блиској будућности. Наравно, њихов први одговор је да је WHO желела на тај начин да смањи могућност даљег ширења заразе што по мени нема никаквог смисла јер је познато да су патолози апсолутно заштићени посебном опремом. Већина светских влада прихватила је ову препоруку као заповест и забранила сваку евентуалну обдукцију ако је пацијент био заражен или се чак и само сумња да је пацијент умро од коронавируса. Тако смо недавно у Мелбурну имали случај наводно најмлађе жртве коронавируса младића од тридесетак година. Ова вест одјекнула је у свим медијима као бомба јер у првом плану није била несрећна судбина тог младића већ ширење страха да од коронавируса умиру и млади људи. Посебно су овим податком манипулисали Премијер Викторије Данијел Ендрју и Главни здравствени чиновник Брет Сатон истичући неопходност тоталног „локдауна“ како би заштитили све грађане Викторије. Само пар недеља касније сазнали смо да је несрећни младић ипак умро од последица предозирања опојним дрогама. Наиме, реч је било о регистрованом наркоману који је узгред био заражен и коронавирусом. Такозвани „мејнстрим медији“ ову накнадну вест нису желели да коментаришу а већина тих медија је једноставно никад није ни објавила. Важно је било да је ефекат страха раније постигнут и да је у Мелбурну уведен „локдаун“ без преседанa који ће и званично бити најдужи у целом свету.
Иако ће се о правим узроцима смрти оних који су званично умрли од болести COVID-19 у Аустралији тек дискутовати у месецима који долазе тешко је забијати главу у песак пред сада већ поражавајућим чињеницама. Посебно ако од свих аустралијских држава и територија издвојимо Викторију која је до сада платила далеко највећу цену ове пандемије. Једна од најтежих је чињеница да се од близу 900 смртних случајева изазваних коронавирусом више од 90 одсто десило у Викторији или у највећем делу у региону метро Мелбурна. Кад се и овај податак ближе сагледа долази се до још једног поражавајућег који је мени потпуно нестваран. Више од 80 одсто свих смртних случајева у Мелбурну догодили су се у домовима за старе. Прецизније, коронавирус ушао је у веровали или не чак 65 старачких домова широм метро Мелбурна и на тај начин одвео у сигурну смрт више од 650 најрањивијих само у последњих пар месеци! Овај неславни податак не само да мора да се издвоји из контекста већ по мом мишљењу захтева посебну истрагу Краљевске комисије. Како је могуће да вирус буде присутан у тако великом броју домова за старе само у региону Мелбурна? Зашто они нису били боље заштићени када сви знамо да је реч о најрањивијој групи? Познато је да су мере предострожности у домовима за старе већ од почетка пандемије појачане али то изгледа није био случај само у Викторији? Како су медицинске сестре и радници домова могли да унесу вирус у тако великом броју домова за старе? Који је смисао онда ношења хируршких маски и друге заштитне опреме ако је немогуће заштитити старије и болесне? Који је смисао разних рестрикција, социјалне дистанце, сталне дезинфекције руку итд? Ово су само од нека логичних питања која се намећу пред највећим јавним скандалом у историји Викторије када су њени домови за старе постали извор и поприште несметаног ширења заразе? Зашто уместо затварања здравог становништва Викторија није прво заштитила најрањивије и ону групу људи којој је претила највећа опасност од могуће заразе? Викторијски званичници на ова питања избегавају да одговоре јер као и обдукција заражених то је сада једна од бројних табу тема.
Званично, више од 94 одсто умрлих од COVID-19 у Сједињеним Америчким Државама имало је још једну, две или више болести у тренутку када су заражени вирусом. Тачније, само 6 одсто свих званично умрлих је имало само коронавирус од којих је огромна већина старости преко 70 година. Поставља се још једно логично питање, да ли је и за тих 6 одсто без обдукције могуће тврдити да су имали само коронавирус? Оно што се за њих сигурно зна је да нису имали историју других болести што наравно не значи да је у међувремену нису добили. У Аустралији још увек немамо званично овакву анализу али нема сумње да ћемо је ускоро добити. Да ли ћемо добити и одговоре на многа питања? У то чисто сумњам, јер кад нема обдукције покојника онда се све своди на претпоставке и нагађања. Јер чак и кад постоји врло јасно научно дефинисан став о неком проблему он мора бити базиран на доказима. У овом случају докази нам на жалост нису више нису доступни па се за утеху можемо само играти статистиком.
Пише: Саша Јанковић
