Традиција није изневерена! Као и увек кад се нешто организује у ЦО Свети Сава, Гринсбороу, то је за памћење. Тако је било и у недељу, 4. фребруара.

По дану за који кажемо да је Божији дар окупио се велики број верника који су дошли из разних крајева Мелбурна али и из Џилонга и Водонге, како би били учесници и сведоци обележавања заштитника светог храма – Светога Саве.

Свету архијерејску литургију служили су епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан и његов гост, бивши епископ ове епархије а садашњи ваљевске, г. Милутин. Саслуживали су им, поред пароха храма, протонамесника о. Владислава Шиповца и архимандрит Петар (Радуловић), протојереји-ставрофори Мирослав Поповић и Петар Дамњановић, јереј Дејан Милошевић и протођакон Миодраг Томић. На молитве је јектенијем одговарао црквени хор.

По завршетку архијерејске литургије, гостујући владика г. Милутин је осветио славски колач и кољиво, потом је колач пререзао и предао га домаћину славе Раденку Суботићу. Он је, опет, половину од тога предао домаћину за догодине Момчилу Глоговцу.

Колона високих црквених гостију и специјалним гостом за ову прилику, градоначелником општине Ниламбик г. Питером Кларком и, наравно, са домаћинима, упутила се у предворје мале сале Српског центра, односно Светосавског дома. Тамо је, уз молитву и појање чланова фолклорне групе „Авала“ и ђака недељне школе „Вук Караџић“, господин Кларк пресекао траку чиме је и званично отворио амфитеатар који су изградили вредни парохијани ове општине.

Славско весеље се потом пренело у велику салу Центра. Након што су свештеници благословили славски ручак, ђаци школе „Вук Караџић“, предвођени учитељицом Татјаном Георгиевски, приредили су Светосавску академију, пригодним рецитацијама у част првог српског просветитеља и учитеља чије име ова ЦО са поносом носи.

Чланови фолклорне групе „Авала“ извели су низ сплетова српских народних кола и игара у кореографији Јадранке Дивљан. Вођа групе Марушка Батаковић је, након што је поздравила све присутне на српском и енглеском језику, саопштила да фолклорци средином ове године одлазе у посету Србији.

Присутним гостима су се обратили и о. Владислав Шиповац, као и председник ЦО Самојко Мирковић. Владика г. Силуан је уз речи захвалности и радости похвалио и напоре ове ЦО у очувању православља и унапређењу свести код најмлађих Срба, напоменувши како ће ускоро, парох светог храма о. Владислав бити унапређен у чин протојереја. Његов колега владика г. Милутин је одржао надахнут говор пун емоција и снажних порука о времену и изазовима пред којима се налази васколики српски род и сама српска црква.

Пригодан говор је имао и градоначелник г. Кларк који је изразио задовољство што му се пружила прилика да буде део овог „фантастичног догађаја“, обећавши да ће уложити ауторитет и напоре да изађе у „сусрет захтевима ЦО“ која се налази у његовој општини.

За почасним столом, осим поменутих високих личности, седели су и представници других српских црквених општина. Нешто касније је пристигао и протојереј-ставрофор, парох храма Свети Георгије из Сент Албанса, о. Борислав Петровић који због обавеза у својој парохији није могао доћи раније.

Парох храма о. Владислав је позвао на бину добитнике захвалница за ревносан рад и помагање у животу и функционисању цркве протеклих година, а исте им је, прикладно урамљене и уз буквар и српске заставице, уручио председник ЦО г. Самојко Мирковић.

Славски ручак који је, као и увек, био изузетно богат и укусан, припремиле су и сервирале чланице Кола српских сестара „Огњена Марија“ на челу са председницом г-ђом Љубомирком Седларевић. Заиста било је милина гледати те младе Српкиње са белим кецељама како ревносно и професионално, уз осмех на лицу, послужују госте.

Огромнан задатак испунио је и домаћин славе Раденко Суботић са својом супругом Данијелом и троје деце, ћеркама Александром и Раденком и сином Александром. Они су све госте дочекивали са куваном ракијом и житом на улазу у салу, примајући честитања са осмехом. Током трајања славе су се показали као прави домаћини како доликује обичајима и традицији. Домаћица Данијела, која је лично припремила много разноврсних колача, показала је и завидно умеће у певању када се придружила бенду Јосиповића који су иначе њена браћа.

За народно весеље је била управо задужена та група, појачана мајсторима са хармоником Александром Стевановићем и бубњарем кога из милоште зовемо „српски Ринго Стар“, Милорадом Станковићем Шишкетом. За певање је била задужена Ружица Јондић која је и овога пута демонстрирала завидне гласовне могућности, баш као и њен колега Брацо Јосиповић. Заиграло се и колце што је такође део традиције.

На крају је саопштено да је на име прилога од славе остварен укупан износ од 22 хиљаде долара што је за сваку похвалу.Организована је и лутрија од које је приход намењен фонду за организовани одлазак фолклорне групе „Авала“ у Србију.

Све у свему, био је ово дан који ће дуго остати у памћењу, како по самом поштовању славске традиције тако и по изузетно успешној академији малишана школе „Вук Караџић“.

Текст и фото: Раде Берак