У четвртак, 18. маја, одржана је панел дискусија на тему ‘Пост-евровизијски блуз: Евровизија између поп културе и политике’ на Сиднејском Универзитету.
Иницијатор дискусије била је доктор политичких наука, Др Нина Марковић Кхазе, која је неколико недеља пре тога учествовала као академски дискусант у расправи на сличну тему у оквиру Монаш Универзитета у Мелбурну за ABC Radio National која је емитована 15. маја. Др Марковић Кхазе ради као предавач у оквиру дисциплине о Међународним односима, а такође је гостујући истраживач у Центру за Европске Студије на Аустралијском Националном Универзитету.
Србија је, као што се и очекивало, била међу главним темама на оба научна панела. Занимљивост дискусије у оквиру панела у Сиднеју је та што је преко 120 људи уживо пратило дискусију путем друштвених мрежа, постављало питања и коментарисало у оквиру ‘Australian Eurovision chat’ групе. Само неколико дана након завршетка ове трибине, преко 1000 људи је прегледало видео а популаран блог за евровизијска дешавања, „WIWI“ блог, посветио је читав један чланак и дискусију представници Србије на Евровизији 2011. године, која је певала на српском и тада ушла у финале са песмом ‘Чаробан’.
Магија Нине Радојичић се проширила као муња друштвеним мрежама, а њен коментар да ли би требало да имамо Светско музичко такмичење поред садашње Евровизије узбуркало је друштвене мреже и гледаоце овог догађаја, који је у 2017. био емитован на свим континентима, захватајући публику од око једне милијарде људи.
Нина Радојичић, сада докторант у Мелбурну у пољу имуно фармакологије, изразила је жељу да запева за Аустралију, свој нови дом. Недавно је њена песма била изгласана у истраживању СБС телевизије за једну од 40 најпопуларнијих евровизијских песама у Аустралији, где је преношење Евровизије још од давне 1983. године постао култни догађај.
Панел дискусија је укључила и питање: “Зашто је Аустралија учесник овог пан-европског такмичења, и какве су шансе да се ангажман Аустралије настави?”.
Врхунац је био дует челисте и тренираног оперског певача Александра Саше Живковића и Нине Радојичић који су тријумфално затворили трибину уз песму Марије Шерифовић “Молитва” која је донела Србији прву независну круну овог такмичења у 2007. години.
Др Марковић Кхазе се нада да ће се овом трибином отворити годишња расправа о евровизијском такмичењу са политичке тачке гледишта, у којем су ове године изостајале две иначе популарне земље, Турска и Русија због конфликта са Украјином. Као симбол европске политике, Евровизија је увек била на мети критичара, али и платформа где су се сретале некадашња Југославија са западно-европским земљама од 1961 године. Југославија је била прва и једина социјалистичка држава којој је било дозвољено учешће током Хладног рата на овом музичком такмичењу које је почело 1956. године као један од пројеката уједињавајуће Европе.
Да ли ће се тај тренд уједињења наставити, или ће јаз несугласица наставити да одваја некадашње такмичаре ове годишње музичке феште, остаје да се види следећег маја у Лисабону, наредном домаћину Евровизије.
Др Нина Марковић Кхазе
