Прву честитку новоизабрани председник Србије Александар Вучић примио је од аустријског министра спољних послова Себастијана Курца. Има ли ту симболике или не, не знам, али под диктатуром Вучићевом, Србија је, као држава, персонификација Себастијановог презимена, али и парадигма данашњих политичких односа у поларизованопј Европи и свету, као никада пре.
На изборима у Србији десиле су се две ствари које савремени свет, тешко памти, пола способних држављана Србије није изашло на биралишта, што је далеко највећи број апстинената у Европи и мање од једне четвртине бирача, око 1,8 милиона, изабрало је премијера за председника. Сетих се, поводом тога, оних бесмртних речи покојног др. Јована Рашковића. Лично мислим да су горњи показатељи брука и срамота оних који нису гласали, али како свака ствар има два краја, некима ће и у овој ситуацији, кад је Вучић довео Србију на најниже гране , макар од 1804. године, ово добро доћи, па ће се и против његове воље остварити оно што је Вучић урликао деведесетих, кад је био Србин и патриота, Србија до Токија. Управо читам да ће се српски студенти по завршетку студија моћи запослити и у Јапану, па ће Токио, који нерадо прима странце, а знамо да је Јапан једина земља на планети у којој нема муслимана, добити и српске стручњаке, који заувек одлазе из Србије, опет у највећем броју од првог српског устанка до данас. Ако ништа друго, Србија би на тај начин могла да постане светски “шампион“ у броју имиграната широм света, јер ових година, Сомалија и Сирија, биле су испред ње. Ето прилике новом председнику Србије да остане у историји записан као председник једне државе, која ће за његовог мандата, остати готово празна и пуста, макар срећом без рата, а да ће Срби живети готово на целој планети, а кад се отвори живот на Марсу, Срби ће бити међу најбројнијима и на том непознатом делу галаксије..
Победа Вучића значи да је победила идеја корупције, куповине диплома, ријалитија на ТВ, а најпопуларнији ликови у његовој Србији су криминалци, курве и порно звезде, а највеће вредности његове владавине су опште незнање, страх од промена, економска беда, док је најпопуларнија јавна мисао, “ све што имам у животу сам украо, једино сам диплому поштено купио“.
Пола Србије која није бирала има “срећне и задовољне људе“, њихова апстиненција уз несложну опозицију, омогућила је диктатору да постане шеф државе јер он је “најбољи“ због смањених плата и пензија, повећања пореза, због поСкупљења струје и нафтних деривата, због губитка РТБ Бор од милијарду евра, због задуживања код ЕУ десет милијарди евра, због плаћања странцима 10 хиљада евра за свако радно место, због тога што ниједан пљачкаш невиђене пљачке код приватизације није приведен, због тога што ниједан тајкун криминлац није у затвору, због тога што Вучић није отворио Српску развојну банку, него стране криминално лихварске. Они који нису изашли на биралишта воле Вучића и због бриселског споразума којим је омогућио шиптарским терористима и њиховим америчким газдама, да Косово постане држава с посебним телефонским позивним бројем и с катастарским књигама. Оних 25% који су бирали Вучића, имају запослење код њега или су уцењени, а неки од њих гласом за највећег издајника и преваранта у новијој историји Србије, привремено макар, спасили су животе своје и чланова фамилије.
У Србији, у којој су патриоте и родољуби постали ретка врста, с тенденцијом изумирања, за Вучића су гласали и они који се радују споразуму са злочиначким НАТО пактом, чији представници на било којем делу Србије могу ухапсити, повредити и убити било које Србина који им нешто добаци или их на нешто упозори. За Вучића су, посебно они у аутобусима који су добили сендвич и флашу воде, гласали и они који се радују Билу и Хилари Клинтон, посебно зато што је том брачном пару ратних злочинаца, очекујући њихову победу на изборима у Америци, Александар Вучић поклонио два милиона америчких долара, истина не својих, него из касе главног утеривача дугова и вође нарко картела у Србији, Андреја Вучића, који је ето, случајно рошени брат новог председника Србије.
Бирали су, али и апстинирали од бирања и они који вопе што је Александар Вучић изручио Ратка Младића Хагу, јер како Вучић мало касно пали, пред пар година је открио да све оно што је радио деведесетих није свесно радио, јер је био млад и незрео. У међувремену, политички је покопао своје политичке очеве, прво Томислава Николића а сада коначно и сулудог Војислава Шешеља. Када једног дана, а не дај Боже дугог чекања, Александар Вучић буде пред судом одговарао за велеиздају, то су му по мени, једине олакшавајуће околности.
Од отежавајућих околности, осим наведеног, бојим се да ако на време не буде ухапшен и склоњен, Александар Вучић може у свакодневном нападу параноје, да се досети још једине функције коју није обављао у Србији, па да се кандидује за, не дај Боже, Патријарха Српског.
Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
