Шест  хрватских ратних  злочинаца ових дана пред хашким судом покушавају у жалбеном поступку доказати да нису убијали муслимане, да их нису мучили,  изгладњивали , да их нису силовали и да нису ни били у близини када су у концентрационом логору Дретељ код Мостара, “бранили право“ на постојање Хрвата у Херцеговини. Позната шесторка још је 2013 године добила 111 година затвора за ратни злочин над муслиманима Мостара и околних места, у удруженом злочиначком подухвату, на чијем је челу био ратни злочинац Фрањо Туђман, у чијем су друштву били усташки пица мајстор из Канаде Гојко Шушак, и остала булумента  Павелићевих идолопоклоника  из западне Херцеговине.

У пресуди првостепеног суда осуђени су за ратни злочин по индивидуалној одговоности, због мучења и масовног убијања муслимана у логору кроз који је прошло преко 25 хиљада становника Мостара исламске вероисповести. Очекује се да ће другостепена пресуда бити донесена у новембру, а оно што највише брине службени Загреб, јесте могућа потврда да је Фрањо Туђман организујући ткз. хрватску републику Херцег Босну, покушао копирати Бановину Хрватску из 1939. године, која је том комунистичком генералу, била животна опсесија и коју је, немам дилему, на папиру добио  у договору са комунистичким колегом и ратним злочинцем, Црногорцем Слободаном Милошевићем, који је у то доба био председник тадашње Југославије и с којим се кривоусти зликовац из Хрватског Загорја сусрео у Карађорђеву и на другим местима  педесетак пута, што је знатно више него су се у Великом рату четрдесетих година прошлог века сусретали Хитлер и Мусолини.

Иначе, у првостепеној пресуди суда у Хагу, наводи се да су у бившој БиХ, током рата била 332 концентрациона логора, а да је управо логор у Дретељу по окрутности највише подесећао на Јасеновац од пре пола века, да је у њему убијено преко 800 муслимана и да их је на Источну страну Мостара, под контролом хрватских усташа, протерано 518 хиљада, па је јасно како су завршили, док  су по истом налазу муслимани протерали 529 хиљада Хрвата, па је данас јасно, да је рат између ова два народа, био суров, крвав и дуготрајан. Никад ми неће бити јасно, зашто се од јавности прикрива ова истина, али и највећа прича тог ратног сукоба да је Херцег Босна била злочиначка организација која је по Туђману имала два циља, први да се припоји Хрватској и други, да се потпуно етнички очишћена  претопи  у “Персоналну жупу“ у западној Херцеговини, која би се касније присајединила с Бановином Хрватском. Остале су последице, па је тако Мостар  данас најподељенији град на свету, у коме влада анархија, јер власт не постоји већ 8 година, али о томе се мало пише, јер Срби нису у “игри“.

Наравно да су све идеје злочинаца пропале, а Јадрнако Прлић и остали неоусташе, ових дана покушавају да свет убеде да нису имали никакву злочиначку идеју, посебно не етничко чишћење, иако су најмање два разлога да им Хаг не верује, први, тоне филмског материјала о суровости западних Херцеговаца  и друго, ноторна лаж која је усташама постала мит, да су имали своју државу до Дрине. Нити су је имали, нити су се икада приближили Дрини, осим кад су у највећој бежанији 1918.,  а онда и 1945. као два пута поражени и осрамоћени  у рату добра и зла у два светска рата на погрешној страни, покушали спасити злочиначке главе.

Иако су нажалост, многи успели у томе највише захваљујући клеру, већина је долијала правди. Прлић и његова усташка браћа, надам се, иза решетака, имаће довољно времена да размишљају у што их је то увукао Туђман. Или генерацију пре њега, Павелић. А и историја би могли профитирати, јер од завезаних застава пре рата, није остало ништа. Ако се не рачуна мржња према Србима.

Прошлонедељни осврт на клерофашистичко понашање усташоидне омладине на фудбалској утакмици у Сплиту, барем по позивима које сам добио, привукао је велики интерес читалаца СГ, поготово Срба из Далмације. На њихову молбу, покушаћу да им одговорим на најзанимљивија питања.

“Хајдук“ је основан 1911. године, а на иницијативу студената из Далмације у Прагу, који су сви до једнога, по подацима из Аустроугарских архива, били Срби православне вере, именима, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле и Филип Јанковић и Филип Радовић, њихови колеге у Сплиту, Срби католици браћа Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјеко Иванишевић и Иван Шакић, као отпор жуто црној монархији основалу су фудбалски клуб и дали му име Хајдук, по узору на познате Србе тог времена, који су у народним српским песмама називани хајдуцима. Браћа Фабијан и Лука Калитерна почетком првог светског рата, завршили су у аустругарским казаматима, због србофилије и ширења српских идеја и подршке атентату Гварила Принципа у Сарајеву. Познато је да су у том времену идолопоклонства стварању заједничке државе Јужних Словена и заносу у борби против Аустроугарског терора, млади интелектуалци из свих делова Аустоугарске, посебно Хрвати,  били одани Србији и њезиној улози у ослобађању будућих југословенских народа. Већина њих се декларисала Србокатолицима, а део њихових наследника  и данас живи, највише на простору Италије и Јужне Америке, и  фамилија мојих драгих пријатеља , у једном граду , код нас у Аустралији.

Сталним урликањем уби Србина , нововремени усташе вређају сев осниваче фудбалског  клуба Хајдук, али и велики број Срба који је играо у овом некад великом клубу. Најбољи играч Хајдука свих времена, својевремено, најбољи голман на свету Србин православац,  Владимир Беара, који је бранио и у Звезди, умро је пре две године, а на последњи пут испратило га је шест католичких попова, иако му је у недавном рату умро син јединац, а родна кућа у српском селу Зелову спаљена је до темеља.  За оно што се данас догађа у свету, Европи, на Балкану и посебно у Хрватској, нису потребне посебне приче. Оне су свакодневне и препознатљиве. Једино није познато, до када ће се догађати?

Васко Вукоје, адвокат, Аделајд